Od kasirke do premijerke

Izborom za premijerku Finske Sana Marin (34) postala je najmlađi predsednik jedne vlade na svetu, najmlađi premijer u istoriji ove zemlje i tek treća žena na toj funkciji. Ali Finska je dvanaest godina imala za predsednicu Tajru Halonen, pa postoji anegdota da su dečaci u njeno vreme pitali roditelje može li muškarac  da bude predsednik. Kako stvari stoje, uskoro će pitati mogu li da budu ministri.

Sana Marin predvodi koalicionu vladu pet stranaka levog centra, koje sve imaju žene na čelu, a četiri su mlađe od 35 godina. Od 19 ministara, 12 su žene.

Ovih dana se pronela vest da premijerka uvodi četvorodnevnu radnu nedelju, ali je vlada u utorak to demantovala. Marinova je dan kasnije prilikom posete Švedskoj ponovila ono što je govorila i ranije: da pet dana po osam sati ne može biti večna formula i da će veća produktivnost i napredak tehnologije omogućiti četvorodnevnu radnu nedelju sa po šest sati rada kako bi ljudi ljudi imali više vremena za porodicu i hobije.

Dotadašnju ministarku saobraćaja Socijaldemokratska stranka je pre mesec dana izabrala za šefa vlade nakon što je njen prethodnih podneo ostavku zbog krize oko štrajka pošte. Funkciju preuzima u vreme velike polarizacije društva i uspona Pravih Finaca, stranke desnih populista koju su socijaldemokrate tesno pobedile na izborima u junu. Njena vlada postavila je tri cilja: da smanji nejednakost i nezaposlenost i da se bori protiv klimatskih promena.

Biografija Sane Marin nije tipična za političare. Prva je iz svoje porodice otišla na studije (ima master državne uprave). Roditelji su se razveli kada je bila mala. Odgajile su je majka i njena partnerka u iznajmljenom stanu „bez mnogo novca, ali s puno ljubavi”. U jednom intervjuu je rekla da se u školi osećala nevidljivom a samim ti i manje vrednom zbog toga što njena porodica „duginih boja” nije bila priznata kao svaka druga.

Prvi sezonski posao je dobila u pekari kada je imala 15 godina. Posle mature je radila kao kasirka, zbog čega joj se javno podsmevao estonski ministar unutrašnjih poslova. Estonija se kasnije izvinila, a ona je politički upotrebila komentar da kaže da se ponosi zemljom u kojoj i kasirka može da postane premijer.

Stranci se pridružila s 20 godina. S 27 je izabrana u gradsko veće rodnog Tamperea, industrijskog grada 160 km severno od Helsinkija. U parlament je ušla 2015. Pripada levom krilu stranke koje podržava veće prihvatanje izbeglica i podizanje poreza kojim se finansira socijalna država. Zbog porekla i politike usmerene na „običnog čoveka” kažu da je antipod autoritarnim liderima. Porede je s progresivnom, takođe mladom premijerkom Novog Zelanda Džasindom Ardern (37).

Pripada novoj generaciji političara koji na društvenim mrežama dele detalje iz privatnog života. Pratioce je obaveštavala o fazama trudnoće, objavljivala fotografije s letovanja, čak i jednu na kojoj doji ćerkicu, sada dvogodišnjakinju.

Preuzimajući dužnost, rekla je da ne razmišlja o godinama ni o polu, što je bio fokus svetskih medija, već da ispuni obećanja. Ni Fincima godine i pol nisu tema i nije morala da odgovara na pitanje kako usklađuje porodične s poslovnim obavezama, koje se muškarcima nikada ne postavlja. Za njih je „ženska vlada” prirodan rezultat društva u kome muškarci i žene podjednako trče za decom, u jedinoj zemlji po statistici OECD u kojoj očevi provode više vremena s decom školskom uzrasta nego majke.