Празнична шкриња поклона

Златним концем проткана одећа пленила је пажњу туриста који су, у потрази за уникатним рукотворинама, шпартали некадашњом Робном кућом „Београд” у Кнез Михаиловој улици.

У том простору смештена је продајна изложба „Катапулт”. На штандовима, налик старинским шкрињама, излагачи продају завршене и довршавају започете артикле, демонстрирајући посетиоцима лепоту традиционалног рукорада.

– Цео живот другујем с иглом, вешта сам у нецању и свим другим ручним радовима. Посао је тежак, нисам сигурна има ли међу младима заинтересованих да овим вештинама овладају – каже Милена Петровић (80), родом Славонка, која је у свом кутку „Катапулта” изложила столњак од конопље, нецане завесе, срмом везене капуте, хеклане миљее, јастучиће, либаде...

Каже да и данас има купаца заинтересованих за ручно рађене завесе од плафона до пода, столњаке од свиленог конца с два лица и ресама, штофане капуте и огртаче. Поруџбине јој стижу и из Америке, углавном се траже народне ношње.

За оне који су склонији модерној стилској одећи, супружници Александра и Александар Пешаљ из Врбаса имали су оригиналну понуду. Асиметрични кројеви, сукња-панталоне, тунике, мантил-хаљине и још много тога из креативне радионице ово двоје креатора, познатих и по ручној изради кожних ташни, идеалним поклоном у ове дане даривања.

Празничним духом одише и окићени сточић Ђурђице Поповић (70). Ова пензионерка досетила се да хекла лампионе за јелку. Од белог конца направила је јединствене куглице с различитим мустрама. Њен „патент” су и хеклани анђелчићи и звонца, показатељ да креативност године не броји.

Потврда тога је и штанд на коме је Маша Николић изложила огрлице од свиле које израђује њена бака Љубов Михајловна, лекторка у пензији, којој је 90 лета. Два пута годишње долази у Србију из Санкт Петербурга.

– Не престаје да нас изненађује, пуна је идеја. Слика, прави фигуре, ради декупаж и ко зна шта ће јој следеће пасти на ум – с поносом прича Маша, која помаже мајци Наталији у дизајнирању накита од полудрагог камења.

На другом крају пространог партера некадашње робне куће поглед привлаче платнене торбе са шароликим мотивима. Од сомотских панталона, фармерица и рециклираних материјала шије их и вешто украшава Мирјана Радовић (60). Ова пензионисана економисткиња каже да јој је шивење терапија у лечењу Паркинсонове болести.

– По савету лекара почела сам да се бавим кројењем и шивењем и заиста се осећам боље. Подршку ми дају пријатељи и троје деце – истиче ова ведра жена, која своје рукотворине радо поклања. Доживљава то као размену добре енергије. А то је вредније од сваког новца.