Макрон привремено попустио око пензија

Суочена са хаосом на улицама, француска влада је привремено одустала од реформе која предвиђа да се у пензију уместо са 62 одлази са 64 године.

У суботу, док је полиција сузавцем растеривала демонстранте на париских тргова, премијер Едуар Филип је позвао синдикате на преговоре, да би до краја априла пронашли друго решење за стабилизацију пензионог система. То је циљ председника Емануела Макрона, који сматра да је пензиони систем неодржив јер ће до 2025. направити дефицит од 17 милијарди евра. Пензиона реформа једна је у низу промена које Макрон жели да уведе у француску државу благостања, сматрајући је превише дарежљивом и кочничарем бизниса.

Кад је Јелисејска палата најавила реформе, грађани су почели да протестују и у суботу је био 38. дан демонстрација и сукоба са снагама реда. Штрајк у транспорту је многим Французима и туристима покварио божићне празнике, што је такође био ударац за Јелисеј.

Умерени синдикат ЦФДТ поздравља премијеров гест, истичући да је влада показала да је спремна на компромис, преноси Ројтерс. Ипак, радикалнији ЦГТ тражи да се повуче закон у целини, а не само члан о пензионисању са 62 године и подсећа да је Филип једино понудио да се старосна граница продужи 2027. уместо да се постепено продужава од 2022. Из владе стиже упозорење да ће спровести закон како је и планирала ако не постигне договор са синдикалцима.

Реформа предвиђа и поједностављивање система тако што би се 42 програма за одлазак у пензију заменила једним. Замишљено је да запослени скупљају поене на основу којих би им се израчунавала пензија и да се за исти посао добија исти број бодова без обзира на место пребивалишта, што данас није случај због повластица Парижанима. Макрон је предвидео и да се висина пензије више неће одређивати на основу просека плата у годинама кад је запослени највише зарађивао.

Док су Французи поносни на то што иду у пензију пре вршњака у другим развијеним земљама, Макрон не жели да се више на пензије издваја сума у вредности 14 одсто бруто друштвеног производа.

Оно што је за бившег банкара неодржив систем, за многе је најбољи пензиони систем на свету јер се у Француској са ризиком од сиромаштва суочава седам одсто старијих становника, а у Великој Британији 19 одсто, пише „Гардијан”. И сајт Франс 24 се пита да ли је „неодржив пензиони систем заиста неодржив” с обзиром на то да на пензије данас одлази мање новца него раније и да ће се тренд наставити јер се, и поред дужег животног века, смањује број становника.

Прво је избила „побуна” међу радницима на железници, који уживају бројне бенефиције, па машиновођа може да оде у пензију и са 52 године. Касније су им се придружили лекари и медицинске сестре, наставници, радници у пошти и другим државним предузећима. Проширио се социјални бунт који су 2018. започели демонстранти познати као „жути прслуци”, изражавајући незадовољство смањивањем социјалних давања.

Макрон, познат и као „председник богатих”, ради на укидању француске државе благостања, која је по њему превазиђена и не одговара условима живота и рада у 21. веку. Већ је смањио надокнаду за незапослене, олакшао компанијама да отпуштају раднике и смањио порезе за најбогатије. Тиме је разгневио „жуте прслуке”, који поручују да влада тражи од обичних људи да поднесу жртве док помаже најбогатијима.

За Макрона нема сумње да друштво мора да се мења јер социјална помоћ није делотворна: „Толико се новца слива у социјални систем, а људи су и даље сиромашни. Нема излаза. Они који су рођени сиромашни остају сиромашни.”

Шеф Јелисејске палате жели да се што више људи запосли уместо да прима надокнаду са бироа. Његов циљ је да Француску учини бољим местом за бизнис, што је и захтев пословне елите која жали што досад није имала домаћу верзију Маргарет Тачер и Доналда Регана.

Док поједини послодавци истичу да су радници превише заштићени и да домаће компаније због тога нису конкурентне, левица подсећа да је Француска шеста најјача економија на свету. Дивиденде у Француској су 2018. биле веће него било где другде у континенталној Европи.