Makron privremeno popustio oko penzija

Suočena sa haosom na ulicama, francuska vlada je privremeno odustala od reforme koja predviđa da se u penziju umesto sa 62 odlazi sa 64 godine.

U subotu, dok je policija suzavcem rasterivala demonstrante na pariskih trgova, premijer Eduar Filip je pozvao sindikate na pregovore, da bi do kraja aprila pronašli drugo rešenje za stabilizaciju penzionog sistema. To je cilj predsednika Emanuela Makrona, koji smatra da je penzioni sistem neodrživ jer će do 2025. napraviti deficit od 17 milijardi evra. Penziona reforma jedna je u nizu promena koje Makron želi da uvede u francusku državu blagostanja, smatrajući je previše darežljivom i kočničarem biznisa.

Kad je Jelisejska palata najavila reforme, građani su počeli da protestuju i u subotu je bio 38. dan demonstracija i sukoba sa snagama reda. Štrajk u transportu je mnogim Francuzima i turistima pokvario božićne praznike, što je takođe bio udarac za Jelisej.

Umereni sindikat CFDT pozdravlja premijerov gest, ističući da je vlada pokazala da je spremna na kompromis, prenosi Rojters. Ipak, radikalniji CGT traži da se povuče zakon u celini, a ne samo član o penzionisanju sa 62 godine i podseća da je Filip jedino ponudio da se starosna granica produži 2027. umesto da se postepeno produžava od 2022. Iz vlade stiže upozorenje da će sprovesti zakon kako je i planirala ako ne postigne dogovor sa sindikalcima.

Reforma predviđa i pojednostavljivanje sistema tako što bi se 42 programa za odlazak u penziju zamenila jednim. Zamišljeno je da zaposleni skupljaju poene na osnovu kojih bi im se izračunavala penzija i da se za isti posao dobija isti broj bodova bez obzira na mesto prebivališta, što danas nije slučaj zbog povlastica Parižanima. Makron je predvideo i da se visina penzije više neće određivati na osnovu proseka plata u godinama kad je zaposleni najviše zarađivao.

Dok su Francuzi ponosni na to što idu u penziju pre vršnjaka u drugim razvijenim zemljama, Makron ne želi da se više na penzije izdvaja suma u vrednosti 14 odsto bruto društvenog proizvoda.

Ono što je za bivšeg bankara neodrživ sistem, za mnoge je najbolji penzioni sistem na svetu jer se u Francuskoj sa rizikom od siromaštva suočava sedam odsto starijih stanovnika, a u Velikoj Britaniji 19 odsto, piše „Gardijan”. I sajt Frans 24 se pita da li je „neodrživ penzioni sistem zaista neodrživ” s obzirom na to da na penzije danas odlazi manje novca nego ranije i da će se trend nastaviti jer se, i pored dužeg životnog veka, smanjuje broj stanovnika.

Prvo je izbila „pobuna” među radnicima na železnici, koji uživaju brojne beneficije, pa mašinovođa može da ode u penziju i sa 52 godine. Kasnije su im se pridružili lekari i medicinske sestre, nastavnici, radnici u pošti i drugim državnim preduzećima. Proširio se socijalni bunt koji su 2018. započeli demonstranti poznati kao „žuti prsluci”, izražavajući nezadovoljstvo smanjivanjem socijalnih davanja.

Makron, poznat i kao „predsednik bogatih”, radi na ukidanju francuske države blagostanja, koja je po njemu prevaziđena i ne odgovara uslovima života i rada u 21. veku. Već je smanjio nadoknadu za nezaposlene, olakšao kompanijama da otpuštaju radnike i smanjio poreze za najbogatije. Time je razgnevio „žute prsluke”, koji poručuju da vlada traži od običnih ljudi da podnesu žrtve dok pomaže najbogatijima.

Za Makrona nema sumnje da društvo mora da se menja jer socijalna pomoć nije delotvorna: „Toliko se novca sliva u socijalni sistem, a ljudi su i dalje siromašni. Nema izlaza. Oni koji su rođeni siromašni ostaju siromašni.”

Šef Jelisejske palate želi da se što više ljudi zaposli umesto da prima nadoknadu sa biroa. Njegov cilj je da Francusku učini boljim mestom za biznis, što je i zahtev poslovne elite koja žali što dosad nije imala domaću verziju Margaret Tačer i Donalda Regana.

Dok pojedini poslodavci ističu da su radnici previše zaštićeni i da domaće kompanije zbog toga nisu konkurentne, levica podseća da je Francuska šesta najjača ekonomija na svetu. Dividende u Francuskoj su 2018. bile veće nego bilo gde drugde u kontinentalnoj Evropi.