Тражење утехе у јелу

Утешна храна је она која некоме пружа утеху, удобност или има носталгичну или сентименталну вредност. Основне карактеристике хране за утеху су:

- висока калорична вредност,

- висок удео угљених хидрата,

- једноставна припрема.

Осећај утехе, удобности или носталгије може бити специфичан за појединца, групу, државу или регион. Тако се и намирнице, то јест храна за утеху могу разликовати на више нивоа.

Израз утешна храна у САД дефинисан је пре скоро пола века, када је израз „comfort food” почео да се повезује са „бежањем у познато”, када се одрасли враћају оној познатој носталгичној храни која их, бар накратко, извлачи из бруталних канџи свакодневног стреса којима су изложени.

Такву познату, утешну храну одрасли су јели као деца, када су били заштићени, па конзумирање овакве хране делује као прост механизам за сузбијање негативних емоција.

Таква храна су, рецимо, шненокле, пилећа домаћа супа, гриз са ренданом чоколадом, помфрит, сладолед… сетите се свог детињства.

Конзумирање хране која је висококалорична, масна, са доста соли или шећера, може да покрене систем награђивања у људском мозгу, што даје карактеристичан ужитак или привремени осећај емотивне узвишености и опуштености.

Када су код неке особе присутна психолошка стања, она често користи утешну храну као облик лечења. Они са негативним емоцијама склони су нездравој храни у настојању да доживе тренутни ужитак који с њом долази, па макар и краткотрајно.

Према истраживањима, мушкарци као утешну храну више воле масну, слану храну која их подсећа на дефиницију правог ручка (рецимо домаћа супа и карађорђева шницла), док жене више уживају у утешној храни која је слатка (сладолед, чоколада, парче торте…) која их више подсећа на ужину.

Исто тако, млађи људи више су склони утешној храни која има везе са ужином, за разлику од оних старијих од 55 година. Такође, откривена је и снажна веза између конзумирања утешне хране и осећаја кривице, у чему се вероватно многи препознају. Тако жене посежу за нездравом храном у доба стреса због већег размишљања о тежини.

Конзумирање утешне хране посматра се као одговор на емотивни стрес и, према томе, као један од битних доприноса епидемији гојазности у савремено доба.

Даља истраживања указују да конзумирање утешне хране код мушкараца изазива позитивне емоције, а код жена негативне.

Ефекат стреса посебно је изражен међу високообразованим женама, а само трећина жена, како се наводи, здраво се хранила у време емотивног стреса.

Ова појава само потврђује да је веома битан утицај стреса на исхрану и да је елиминација или смањење нивоа изложености стресу битан фактор лечења од претераног уноса утешне хране, а тиме и гојазности.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com