Дугоноги ловац из мочваре

У мочварама Европе, Азије и деловима Африке живи сива чапља. Ова мочварица је висока око метар и тешка до два килограма, са распоном крила до 180 центиметара и највећа је од чапљи које живе у Европи. Леђа и крила су јој сиви, док јој је перје на врату и стомаку бело. Њене дуге жућкасто-браон ноге у сезони парења мењају боју у јаркоружичасту.
Иако сиве чапље живе у колонијама, у лов обично иду саме. Једино на местима са обиљем хране могу се видети јата ових птица у лову. Обично лове у зору или сумрак, понекад дуго непомично стојећи у плићаку, вребајући плен. Када риба, којом се најчешће хране, доплива до сиве чапље, она је изненада прободе дугим кљуном као копљем, или је, ако је крупнија, једноставно ухвати у кљун. Ситну рибу гута живу, а крупнију убија и окреће како би јој прво прогутала главу. Ако је плен превише крупан, неће ни покушати да га прогута, већ ће га одбацити.

Поред риба, које су јој омиљена храна, сива чапља једе инсекте, водоземце, ситније сисаре, па чак и мале птице. Њен дуги витки кљун толико је јак да може да убије чак и веће змије. Иако је добар ловац, сива чапља често краде плен који улови њена барска комшиница пурпурног перја - чапља дангуба.

Гнезди се у високим крошњама у близини воде или у трсци, када дрвећа нема на видику. Велика гнезда од гранчица, обложена травом и лишћем птице користе и по неколико година заредом, сваког пролећа их "дозиђујући". Материјал доноси мужјак и уз ритуал удварања га предаје женки, која је задужена за свијање гнезда. Дом сивих чапљи тако може да нарасте и до скоро метар у пречнику.

Женка с пролећа снесе од два до пет јаја плаво-зеленкасте љуске, из којих се после четири седмице испиле млади. Родитељи на смену леже на јајима, а затим брину о младунцима и доносе им храну. И поред родитељске бриге, преживљавају само најјачи. Млади који се први испиле обично су снажнији и отимају храну својој браћи и сестрама, који често умиру од глади. После два месеца млади почињу да лете. Први пут се паре кад наврше дванаест месеци, а могу да доживе двадесетак година.

Са првим хладним јесењим данима, јата сивих чапљи које живе у хладнијим крајевима селе се у топлу Африку да презиме, док нека јата и преко зиме остају у својим гнездима. Лете споро, са вратом повученим уназад и ослоњеним на рамени део, по чему се у лету разликују од рода, ждралова и кашикара, које лете опруженог врата.