Кључари авганистанског блага

Од нашег дописника из Вашингтона
Једна нова авганистанска прича, проткана необичним драгуљима из античких времена, засенила је ових дана америчку престоницу навикнуту да далеку земљу повезује са талибанима, опијумом, ратовима и погинулим америчким војницима. Недавно је отворена изложба „Скривено авганистанско благо” у Националној галерији уметности  са хиљадама ситних драгуља, минђуша, златних пехара, наруквица и огрлица украшених тиркизима и лапис лазулијем, изрезбарених фигура од слоноваче…  први пут у Америци открива се уметничко благо непроцењиве вредности које долази из земље Бин Ладенових скровишта. Неки предмети стари су четири хиљаде, док најновији датирају из другог века наше ере.

У северном Авганистану развила се у бронзаном добу особена урбана култура. Како до сада није познато њихово писмо, археолози је зову „Оксус цивилизацијом” по  Оксусу, данашњој  реци Амударје. Сељаци у северним деловима Авганистана су 1966. случајно пронашли гробницу из које су потом археолози извукли прве предмете ове давне цивилизације. На златним пехарима изгравиране су фигуре брадатих бикова, какви су се налазили и у далекој Месопотамији и у индијској долини данашњег Пакистана. Већ у то старо време Авганистан је био незаобилазна раскрсница глобалних трговинских путева. Када је у четвртом веку пре наше ере Александар Македонски освојио територију северног Авганистана – Бактрију, његови наследници, увели су грчки језик у ове крајеве, а предмети који говоре о споју грчко-бактријске културе нису били познати све до пред крај двадесетог века. Није лако ни у кратким цртама препричати историју ових предела у којима се мешају многе највеће античке цивилизације.
 

И док се  колоне посетилаца диве номадским златним крунама на склапање, индијско-грчко-персијским орнаментима на украсним плочама, и свему осталом, подједнаку радозналост изазива смелост   авганистанских музеалаца који су у бурним и злим временима успели да од уништења сачувају националне археолошке драгуље, сакривши их по цену сопствених живота. Миленијумске антиквитете сакупили су у дрвене сандуке, обавили на брзину ружичастим кинеским тоалет папиром, закључали шкриње и оставили их у подрумским сефовима једне банке у оквиру комплекса председничке палате у Кабулу. Следиле су бурне године ратова, пљачкања и уништења… Рат са совјетским трупама, талибанска тиранија… потера за Бин Ладеном… године глади, немаштине и разарања. Само је најстрожа завера ћутања могла у таквим околностима да спасе најдрагоценију националну историју од праха и пепела. Двадесетак људи знало је за ову тајну и чувало је деценијама, упркос претњама, чак и мучењима.

Тек када је 2003. Хамид Карзаи, нови авганистански председник, почео да претражује председничку палату. Откривено је подрумско складиште: уз златне полуге, у њему су били и заковани сандуци из Националног музеја. Изложба је претходно под називом „Изгубљено благо” била постављена у Паризу, Торину и Амстердаму.

Неки од најлепших комада златног накита и украса из чувеног налазишта на северу Авганистана Бактрија, које су археолози ископали пре тридесет година, али се у међувремену веровало да су заувек изгубљени пред налетом ратних хорди са свих страна, изложени су сада у географском епицентру америчких патриотских симбола, а на јесен настављају турнеју по САД.