Ključari avganistanskog blaga

Od našeg dopisnika iz Vašingtona
Jedna nova avganistanska priča, protkana neobičnim draguljima iz antičkih vremena, zasenila je ovih dana američku prestonicu naviknutu da daleku zemlju povezuje sa talibanima, opijumom, ratovima i poginulim američkim vojnicima. Nedavno je otvorena izložba „Skriveno avganistansko blago” u Nacionalnoj galeriji umetnosti  sa hiljadama sitnih dragulja, minđuša, zlatnih pehara, narukvica i ogrlica ukrašenih tirkizima i lapis lazulijem, izrezbarenih figura od slonovače…  prvi put u Americi otkriva se umetničko blago neprocenjive vrednosti koje dolazi iz zemlje Bin Ladenovih skrovišta. Neki predmeti stari su četiri hiljade, dok najnoviji datiraju iz drugog veka naše ere.

U severnom Avganistanu razvila se u bronzanom dobu osobena urbana kultura. Kako do sada nije poznato njihovo pismo, arheolozi je zovu „Oksus civilizacijom” po  Oksusu, današnjoj  reci Amudarje. Seljaci u severnim delovima Avganistana su 1966. slučajno pronašli grobnicu iz koje su potom arheolozi izvukli prve predmete ove davne civilizacije. Na zlatnim peharima izgravirane su figure bradatih bikova, kakvi su se nalazili i u dalekoj Mesopotamiji i u indijskoj dolini današnjeg Pakistana. Već u to staro vreme Avganistan je bio nezaobilazna raskrsnica globalnih trgovinskih puteva. Kada je u četvrtom veku pre naše ere Aleksandar Makedonski osvojio teritoriju severnog Avganistana – Baktriju, njegovi naslednici, uveli su grčki jezik u ove krajeve, a predmeti koji govore o spoju grčko-baktrijske kulture nisu bili poznati sve do pred kraj dvadesetog veka. Nije lako ni u kratkim crtama prepričati istoriju ovih predela u kojima se mešaju mnoge najveće antičke civilizacije.
 

I dok se  kolone posetilaca dive nomadskim zlatnim krunama na sklapanje, indijsko-grčko-persijskim ornamentima na ukrasnim pločama, i svemu ostalom, podjednaku radoznalost izaziva smelost   avganistanskih muzealaca koji su u burnim i zlim vremenima uspeli da od uništenja sačuvaju nacionalne arheološke dragulje, sakrivši ih po cenu sopstvenih života. Milenijumske antikvitete sakupili su u drvene sanduke, obavili na brzinu ružičastim kineskim toalet papirom, zaključali škrinje i ostavili ih u podrumskim sefovima jedne banke u okviru kompleksa predsedničke palate u Kabulu. Sledile su burne godine ratova, pljačkanja i uništenja… Rat sa sovjetskim trupama, talibanska tiranija… potera za Bin Ladenom… godine gladi, nemaštine i razaranja. Samo je najstroža zavera ćutanja mogla u takvim okolnostima da spase najdragoceniju nacionalnu istoriju od praha i pepela. Dvadesetak ljudi znalo je za ovu tajnu i čuvalo je decenijama, uprkos pretnjama, čak i mučenjima.

Tek kada je 2003. Hamid Karzai, novi avganistanski predsednik, počeo da pretražuje predsedničku palatu. Otkriveno je podrumsko skladište: uz zlatne poluge, u njemu su bili i zakovani sanduci iz Nacionalnog muzeja. Izložba je prethodno pod nazivom „Izgubljeno blago” bila postavljena u Parizu, Torinu i Amsterdamu.

Neki od najlepših komada zlatnog nakita i ukrasa iz čuvenog nalazišta na severu Avganistana Baktrija, koje su arheolozi iskopali pre trideset godina, ali se u međuvremenu verovalo da su zauvek izgubljeni pred naletom ratnih hordi sa svih strana, izloženi su sada u geografskom epicentru američkih patriotskih simbola, a na jesen nastavljaju turneju po SAD.