ЕПС највећи загађивач у Србији

Зато што је Србија доспела у групу земаља које имају најзагађенији ваздух на свету, министар за заштиту животне средине Србије Горан Триван рекао је да ће државу смањење загађења коштати око 2,4 милијарде евра.

Та рачуница је слична  процени Фискалног савета који је више пута скренуо пажњу да у заштиту ваздуха од загађења треба уложити најмање око 1,6 милијарди евра:  и то у развој даљинског система грејања, топлане и топловодну мрежу (око 500 милиона евра), завршетак гасификације (око милијарду евра), модернизацију возног парка градских саобраћајних превозника, пре свега ГСП-а (око 100 милиона евра). Додатно, нужно је да јавна и државна предузећа улажу у модернизацију, од чега само ЕПС треба да инвестира више од 650 милиона евра (додуше до 2027. године).

– Недовољно инвестирање у претходном периоду довело до тога да је ЕПС тренутно један од највећих загађивача животне средине у земљи. Око 70 одсто електричне енергије ЕПС производи у термоелектранама које користе лигнит, чијим сагоревањем настају огромне количине материја које загађују ваздух (сумпор-диоксид, азотни оксиди, суспендоване честице ...) и отпада који угрожава квалитет ваздуха, земљишта и водотокова (нпр. летећи пепео и шљака). Како би се ограничио (донекле неизбежан) штетан утицај термоелектрана на угаљ на животну средину, ЕПС је дуже од деценије у законској обавези да смањи загађивање – али неопходне мере да би се то постигло нису доследно спровођене. Последично, у 2018. практично ниједно термоенергетско постројење није задовољавало све домаће прописе о дозвољеним концентрацијама загађујућих материја у димним гасовима, нити је развијен одговарајући систем за управљање насталим отпадом. Права цена занемаривања и одлагања решавања еколошких проблема у вези са пословањем ЕПС-а је изразито негативан утицај његових термоенергетских постројења на здравље и квалитет живота становништва, не само у Србији већ и у земљама окружења – наводи Фискални савет у документу „Анализа пословања и препоруке реформи и повећање инвестиција ЕПС-а”, која је јавно доступна на њиховом сајту већ три месеца.

Премда су потребе и обавезе ЕПС-а за улагањима у смањење загађења ваздуха познате дуже од деценије, остварен је скроман напредак досад.  Како наводи Фискални савет, првобитни план ЕПС-а је то и предвиђао  у периоду 2007– 2015. у пројекте за заштиту животне средине било је планирано да се уложи укупно 1,2 милијарде евра.

– Међутим, вредност инвестиција ЕПС-а у заштиту животне средине до 2018.  износила је приближно 400 милиона евра, што значи да је досад реализована оквирно тек трећина иницијално планираних улагања. Последично, приметан напредак остварен је само у смањењу годишњих емисија суспендованих честица (око шест пута), премда и даље постоје постројења код којих њихова концентрација у димним гасовима премашује законски прописану границу. С друге стране, укупне годишње емисије сумпор-диоксида и азотних оксида остале су на приближно непромењеном нивоу, а њихова концентрација у димним гасовима неретко је била вишеструко већа од дозвољене – констатује Фискални савет.

У овој анализи је на више места наглашено да неконтролисано загађивање ваздуха из ЕПС-ових термоелектрана представља озбиљну претњу по здравље становништва Србије и земаља у региону. Бројна истраживања потврђују постојање јаке везе између степена загађености ваздуха и учесталости појаве различитих болести – респираторних (астма, акутни и хронични бронхитис), кардиоваскуларних (исхемија и инфаркт миокарда), а новија истраживања показују да загађен ваздух нарушава здравље још у пренаталном периоду.

– Према процени Европске агенције за заштиту животне средине, лош квалитет ваздуха у Србији годишње узрокује преко 13.000 превремених смртних случајева. У недавној студији 21 посебно је испитиван утицај загађења ваздуха из термоелектрана на угаљ на здравље становништва у Европи, а пошто су ЕПС-ове термоелектране међу највећим загађивачима, добијени су поражавајући резултати. Полазећи од података о емисијама загађујућих супстанци у 2016. години, ЕПС-овим термоелектранама може се приписати преко 2.000 превремених смртних случајева, око

1.000 случајева хроничног бронхитиса код одраслих, преко 40.000 астматичних напада код деце и око 1.600 болничких пријема годишње, у Србији и земљама у непосредном

окружењу – наводи Фискални савет.

ЕПС можда јесте највећи загађивач, али није једини. Индустрија, такође, битно доприноси количини загађујућих материја у ваздуху због застарелости технологија и енергетске неефикасности, а посебно су проблематична предузећа – РТБ „Бор”, „Азотара”, „Петрохемија”, МСК и „Железара”.

И на то је све Фискални савет упозоравао више пута последњих година у скоро сваком свом извештају. Али, изостало је реаговање.

У анализи „Инвестиције у животну средину, друштвени и фискални приоритет” наводи се да је за изградњу „чистијег” система даљинског грејања неопходно  уређење локалних јавних финансија и локалних јавних предузећа у сектору грејања. Превелико ослањање на угаљ и мазут у производњи топлотне енергије (приближно 50 одсто), застарела инфраструктура (у просеку преко 25 година) и релативно мали број домаћинстава прикључених на топловодну мрежу основни су узроци прекомерног загађења ваздуха из сектора грејања. Да би се умањила штета коју овај сектор наноси ваздуху у локалним срединама потребна су огромна улагања.

Премда су ове инвестиције углавном у надлежности локалних самоуправа и градских топлана, имајући у виду тренутно стање њихових финансија мало је вероватно да ће се

потребне инвестиције реализовати без директног укључења владе. Примера ради, инвестиције читавог сектора грејања тренутно износе свега око 20 милиона евра, а требало би да

буду два до три пута веће да би се поменути пројекти реализовали у предвиђеном року.