EPS najveći zagađivač u Srbiji

Zato što je Srbija dospela u grupu zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da će državu smanjenje zagađenja koštati oko 2,4 milijarde evra.

Ta računica je slična  proceni Fiskalnog saveta koji je više puta skrenuo pažnju da u zaštitu vazduha od zagađenja treba uložiti najmanje oko 1,6 milijardi evra:  i to u razvoj daljinskog sistema grejanja, toplane i toplovodnu mrežu (oko 500 miliona evra), završetak gasifikacije (oko milijardu evra), modernizaciju voznog parka gradskih saobraćajnih prevoznika, pre svega GSP-a (oko 100 miliona evra). Dodatno, nužno je da javna i državna preduzeća ulažu u modernizaciju, od čega samo EPS treba da investira više od 650 miliona evra (doduše do 2027. godine).

– Nedovoljno investiranje u prethodnom periodu dovelo do toga da je EPS trenutno jedan od najvećih zagađivača životne sredine u zemlji. Oko 70 odsto električne energije EPS proizvodi u termoelektranama koje koriste lignit, čijim sagorevanjem nastaju ogromne količine materija koje zagađuju vazduh (sumpor-dioksid, azotni oksidi, suspendovane čestice ...) i otpada koji ugrožava kvalitet vazduha, zemljišta i vodotokova (npr. leteći pepeo i šljaka). Kako bi se ograničio (donekle neizbežan) štetan uticaj termoelektrana na ugalj na životnu sredinu, EPS je duže od decenije u zakonskoj obavezi da smanji zagađivanje – ali neophodne mere da bi se to postiglo nisu dosledno sprovođene. Posledično, u 2018. praktično nijedno termoenergetsko postrojenje nije zadovoljavalo sve domaće propise o dozvoljenim koncentracijama zagađujućih materija u dimnim gasovima, niti je razvijen odgovarajući sistem za upravljanje nastalim otpadom. Prava cena zanemarivanja i odlaganja rešavanja ekoloških problema u vezi sa poslovanjem EPS-a je izrazito negativan uticaj njegovih termoenergetskih postrojenja na zdravlje i kvalitet života stanovništva, ne samo u Srbiji već i u zemljama okruženja – navodi Fiskalni savet u dokumentu „Analiza poslovanja i preporuke reformi i povećanje investicija EPS-a”, koja je javno dostupna na njihovom sajtu već tri meseca.

Premda su potrebe i obaveze EPS-a za ulaganjima u smanjenje zagađenja vazduha poznate duže od decenije, ostvaren je skroman napredak dosad.  Kako navodi Fiskalni savet, prvobitni plan EPS-a je to i predviđao  u periodu 2007– 2015. u projekte za zaštitu životne sredine bilo je planirano da se uloži ukupno 1,2 milijarde evra.

– Međutim, vrednost investicija EPS-a u zaštitu životne sredine do 2018.  iznosila je približno 400 miliona evra, što znači da je dosad realizovana okvirno tek trećina inicijalno planiranih ulaganja. Posledično, primetan napredak ostvaren je samo u smanjenju godišnjih emisija suspendovanih čestica (oko šest puta), premda i dalje postoje postrojenja kod kojih njihova koncentracija u dimnim gasovima premašuje zakonski propisanu granicu. S druge strane, ukupne godišnje emisije sumpor-dioksida i azotnih oksida ostale su na približno nepromenjenom nivou, a njihova koncentracija u dimnim gasovima neretko je bila višestruko veća od dozvoljene – konstatuje Fiskalni savet.

U ovoj analizi je na više mesta naglašeno da nekontrolisano zagađivanje vazduha iz EPS-ovih termoelektrana predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje stanovništva Srbije i zemalja u regionu. Brojna istraživanja potvrđuju postojanje jake veze između stepena zagađenosti vazduha i učestalosti pojave različitih bolesti – respiratornih (astma, akutni i hronični bronhitis), kardiovaskularnih (ishemija i infarkt miokarda), a novija istraživanja pokazuju da zagađen vazduh narušava zdravlje još u prenatalnom periodu.

– Prema proceni Evropske agencije za zaštitu životne sredine, loš kvalitet vazduha u Srbiji godišnje uzrokuje preko 13.000 prevremenih smrtnih slučajeva. U nedavnoj studiji 21 posebno je ispitivan uticaj zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj na zdravlje stanovništva u Evropi, a pošto su EPS-ove termoelektrane među najvećim zagađivačima, dobijeni su poražavajući rezultati. Polazeći od podataka o emisijama zagađujućih supstanci u 2016. godini, EPS-ovim termoelektranama može se pripisati preko 2.000 prevremenih smrtnih slučajeva, oko

1.000 slučajeva hroničnog bronhitisa kod odraslih, preko 40.000 astmatičnih napada kod dece i oko 1.600 bolničkih prijema godišnje, u Srbiji i zemljama u neposrednom

okruženju – navodi Fiskalni savet.

EPS možda jeste najveći zagađivač, ali nije jedini. Industrija, takođe, bitno doprinosi količini zagađujućih materija u vazduhu zbog zastarelosti tehnologija i energetske neefikasnosti, a posebno su problematična preduzeća – RTB „Bor”, „Azotara”, „Petrohemija”, MSK i „Železara”.

I na to je sve Fiskalni savet upozoravao više puta poslednjih godina u skoro svakom svom izveštaju. Ali, izostalo je reagovanje.

U analizi „Investicije u životnu sredinu, društveni i fiskalni prioritet” navodi se da je za izgradnju „čistijeg” sistema daljinskog grejanja neophodno  uređenje lokalnih javnih finansija i lokalnih javnih preduzeća u sektoru grejanja. Preveliko oslanjanje na ugalj i mazut u proizvodnji toplotne energije (približno 50 odsto), zastarela infrastruktura (u proseku preko 25 godina) i relativno mali broj domaćinstava priključenih na toplovodnu mrežu osnovni su uzroci prekomernog zagađenja vazduha iz sektora grejanja. Da bi se umanjila šteta koju ovaj sektor nanosi vazduhu u lokalnim sredinama potrebna su ogromna ulaganja.

Premda su ove investicije uglavnom u nadležnosti lokalnih samouprava i gradskih toplana, imajući u vidu trenutno stanje njihovih finansija malo je verovatno da će se

potrebne investicije realizovati bez direktnog uključenja vlade. Primera radi, investicije čitavog sektora grejanja trenutno iznose svega oko 20 miliona evra, a trebalo bi da

budu dva do tri puta veće da bi se pomenuti projekti realizovali u predviđenom roku.