Грчка добила прву председницу

Од нашег дописника

Атина – Грчка је и званично добила прву жену на месту председника државе. Грчки парламент је са 261 гласом, од могућих 300, потврдио именовање судије Катерине Сакеларопулу, која ће 13. марта од Прокописа Павлопулоса преузети председничку функцију и кормило Грчке.

Први пут у историји земље, ову функцију преузима жена, која није политичка личност, али је њена кандидатура успела да уједини најважније партије. Помирила је интересе владајуће Нове демократије, која ју је предложила, али и опозиционе Сиризе и Кинала, које нису имале аргумената да одбију њену кандидатуру, ни са професионалног нити са људског аспекта. Без натезања и преговора који обично прате избор председника, моментално су одобрили номинацију Катерине Сакеларопулу.

Са великим симпатијама је нова председница, дугогодишњи судија и председник Врховног суда Грчке, примљена и у јавности. Испитивања јавног мњења показала су да више од 55 одсто Грка сматра да је она прави избор.

Предлажући је као кандидата, грчки премијер Киријакос Мицотакис је покушао да пошаље поруку како старе политичаре шаље у прошлост, у дубоку позадину помера све оне који су играли главну улогу у деценији кризе око националног дуга. За премијера Мицотакиса, избор Катерине Сакеларопулу илуструје излазак Грчке из кризе на свим фронтовима.

Зашто нова председница није имала конкуренте? Мишљење које преовлађује у јавности јесте да се она у жижи интересовања нашла у тренутку када је Грчкој био потребан неко у коме препознају озбиљност, стабилност, професионалност и дистанцу од политике, очување националног идентитета, бригу за социјалну димензију, некога ко није учествовао у дневним политичким конфронтацијама, али је кроз дугогодишњу судијску праксу научио да се сналази у конфликтним ситуацијама.

За њом је четири деценије дуга судијска каријера, учешће у решавању тешких спорова, успон до највише функције у тој грани власти – места председника Врховног суда. Рођена у Солуну 1956. године, Катерина Сакеларопулу је завршила Правни факултет у Атини и студије уставног и јавног права на Сорбони. Била је председник Асоцијације судских органа Савета Европе, члан Централног законодавног комитета и истражног савета, председник дисциплинарног савета грчког министарства иностраних послова, а од 2015. и председник Грчког удружења за еколошко право. Аутор је многих чланака и научних радова из сфере уставног и еколошког права. Овдашњи медији описују је и као особу заинтересовану за уметност, љубитеља путовања и животиње, нарочито мачака.

Гркиње су веома задовољне, јер је у средини где су жене касније добиле право гласа председница оличење њихових жеља за једнакошћу, еманципацијом, професионалним признањем у мушкој средини. До сада су грчке жене биле ослонац породице, али сада су признате и као стуб државе и нације.