Grčka dobila prvu predsednicu

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka je i zvanično dobila prvu ženu na mestu predsednika države. Grčki parlament je sa 261 glasom, od mogućih 300, potvrdio imenovanje sudije Katerine Sakelaropulu, koja će 13. marta od Prokopisa Pavlopulosa preuzeti predsedničku funkciju i kormilo Grčke.

Prvi put u istoriji zemlje, ovu funkciju preuzima žena, koja nije politička ličnost, ali je njena kandidatura uspela da ujedini najvažnije partije. Pomirila je interese vladajuće Nove demokratije, koja ju je predložila, ali i opozicione Sirize i Kinala, koje nisu imale argumenata da odbiju njenu kandidaturu, ni sa profesionalnog niti sa ljudskog aspekta. Bez natezanja i pregovora koji obično prate izbor predsednika, momentalno su odobrili nominaciju Katerine Sakelaropulu.

Sa velikim simpatijama je nova predsednica, dugogodišnji sudija i predsednik Vrhovnog suda Grčke, primljena i u javnosti. Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da više od 55 odsto Grka smatra da je ona pravi izbor.

Predlažući je kao kandidata, grčki premijer Kirijakos Micotakis je pokušao da pošalje poruku kako stare političare šalje u prošlost, u duboku pozadinu pomera sve one koji su igrali glavnu ulogu u deceniji krize oko nacionalnog duga. Za premijera Micotakisa, izbor Katerine Sakelaropulu ilustruje izlazak Grčke iz krize na svim frontovima.

Zašto nova predsednica nije imala konkurente? Mišljenje koje preovlađuje u javnosti jeste da se ona u žiži interesovanja našla u trenutku kada je Grčkoj bio potreban neko u kome prepoznaju ozbiljnost, stabilnost, profesionalnost i distancu od politike, očuvanje nacionalnog identiteta, brigu za socijalnu dimenziju, nekoga ko nije učestvovao u dnevnim političkim konfrontacijama, ali je kroz dugogodišnju sudijsku praksu naučio da se snalazi u konfliktnim situacijama.

Za njom je četiri decenije duga sudijska karijera, učešće u rešavanju teških sporova, uspon do najviše funkcije u toj grani vlasti – mesta predsednika Vrhovnog suda. Rođena u Solunu 1956. godine, Katerina Sakelaropulu je završila Pravni fakultet u Atini i studije ustavnog i javnog prava na Sorboni. Bila je predsednik Asocijacije sudskih organa Saveta Evrope, član Centralnog zakonodavnog komiteta i istražnog saveta, predsednik disciplinarnog saveta grčkog ministarstva inostranih poslova, a od 2015. i predsednik Grčkog udruženja za ekološko pravo. Autor je mnogih članaka i naučnih radova iz sfere ustavnog i ekološkog prava. Ovdašnji mediji opisuju je i kao osobu zainteresovanu za umetnost, ljubitelja putovanja i životinje, naročito mačaka.

Grkinje su veoma zadovoljne, jer je u sredini gde su žene kasnije dobile pravo glasa predsednica oličenje njihovih želja za jednakošću, emancipacijom, profesionalnim priznanjem u muškoj sredini. Do sada su grčke žene bile oslonac porodice, ali sada su priznate i kao stub države i nacije.