Шећерану сви черупају

Зрењанин – Држава је изгледа дигла руке од зрењанинске шећеране. Ова фабрика стоји већ две године, а њена дуговања повериоци наплаћују уз помоћ судских извршитеља. Кроз систем принудне наплате узима се опрема по неколико пута нижим ценама од њене стварне вредности.

Већински власник шећеране „Зрењанин” је држава, а до сада нису успели покушаји продаје овог презадуженог предузећа.

Почетком маја у Зрењанину је обелодањено да преговори о приватизацији 60,5 одсто његовог капитала, са швајцарском фирмом УБА Филипа Цептера нису успели, чиме је, сад је сасвим извесно, изгубљена и последња шанса да се обнови производња.

Миодраг Томић, вршилац дужности директора, упозорава да се имовина фабрике већ дуже време развлачи у бесцење. Због намирења поверилаца, а међу њима је и много радника ове фирме, судски су продата сва теретна и службена возила, утоваривачи, а сада се полако распродаје и опрема.

– Пумпу за прање репе, која нова кошта 1,3 милиона динара, а за нашу је неутрални стручњак рекао да вреди 850.000, суд је наумио да прода по почетној цени од 30.000 динара. Толико вреди три тоне старог гвожђа. Преси за резанце одређена је почетна цена од 372.000 динара, а ми знамо да такво постројење не може да се добије за мање од шест милиона динара. Срећа што је Пореска управа на име неплаћених пореза и доприноса ставила хипотеку на главни погон, па се тако сачувало срце фабрике – каже Томић.

Интересантно је да се за наплату потраживања судовима најчешће обраћају баш радници Шећеране. Они судским извршитељима показују шта може принудно да се прода.

– Морају тако, јер плате нису добили већ две и по године, па се сналазе – објашњава Томић.

Истовремено, Фабрика шећера „Зрењанин” никако да наплати сто милиона динара, колико јој по правоснажној и извршној пресуди дугује новосадски „МК комерц”. Својевремено је склопљен уговор о финансирању кампање који Новосађани нису поштовали, па је суд пресудио да плате одштету.

– Одељење за принудну наплату у Крагујевцу одбија да скине наших сто милиона динара са жиро-рачуна „МК комерца”, јер су, наводно, сви наши рачуни блокирани, а једини који имамо треба да нам служи само за добијање субвенција и премија. Ништа није помогло ни указивање да смо са тог рачуна својевремено без проблема платили приватизационог саветника, да са њега скидамо новац да држави платимо ПДВ, а Иван Тодоров, правник у фабрици, тврди да надлежни одбијају и понуду пословодства ове фирме, да се са сто милиона „МК комерца” надокнади дуг фабрике према Пензионом фонду, како би се најстаријим радницима фабрике омогућило да оду у пензију.