Šećeranu svi čerupaju

Zrenjanin – Država je izgleda digla ruke od zrenjaninske šećerane. Ova fabrika stoji već dve godine, a njena dugovanja poverioci naplaćuju uz pomoć sudskih izvršitelja. Kroz sistem prinudne naplate uzima se oprema po nekoliko puta nižim cenama od njene stvarne vrednosti.

Većinski vlasnik šećerane „Zrenjanin” je država, a do sada nisu uspeli pokušaji prodaje ovog prezaduženog preduzeća.

Početkom maja u Zrenjaninu je obelodanjeno da pregovori o privatizaciji 60,5 odsto njegovog kapitala, sa švajcarskom firmom UBA Filipa Ceptera nisu uspeli, čime je, sad je sasvim izvesno, izgubljena i poslednja šansa da se obnovi proizvodnja.

Miodrag Tomić, vršilac dužnosti direktora, upozorava da se imovina fabrike već duže vreme razvlači u bescenje. Zbog namirenja poverilaca, a među njima je i mnogo radnika ove firme, sudski su prodata sva teretna i službena vozila, utovarivači, a sada se polako rasprodaje i oprema.

– Pumpu za pranje repe, koja nova košta 1,3 miliona dinara, a za našu je neutralni stručnjak rekao da vredi 850.000, sud je naumio da proda po početnoj ceni od 30.000 dinara. Toliko vredi tri tone starog gvožđa. Presi za rezance određena je početna cena od 372.000 dinara, a mi znamo da takvo postrojenje ne može da se dobije za manje od šest miliona dinara. Sreća što je Poreska uprava na ime neplaćenih poreza i doprinosa stavila hipoteku na glavni pogon, pa se tako sačuvalo srce fabrike – kaže Tomić.

Interesantno je da se za naplatu potraživanja sudovima najčešće obraćaju baš radnici Šećerane. Oni sudskim izvršiteljima pokazuju šta može prinudno da se proda.

– Moraju tako, jer plate nisu dobili već dve i po godine, pa se snalaze – objašnjava Tomić.

Istovremeno, Fabrika šećera „Zrenjanin” nikako da naplati sto miliona dinara, koliko joj po pravosnažnoj i izvršnoj presudi duguje novosadski „MK komerc”. Svojevremeno je sklopljen ugovor o finansiranju kampanje koji Novosađani nisu poštovali, pa je sud presudio da plate odštetu.

– Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu odbija da skine naših sto miliona dinara sa žiro-računa „MK komerca”, jer su, navodno, svi naši računi blokirani, a jedini koji imamo treba da nam služi samo za dobijanje subvencija i premija. Ništa nije pomoglo ni ukazivanje da smo sa tog računa svojevremeno bez problema platili privatizacionog savetnika, da sa njega skidamo novac da državi platimo PDV, a Ivan Todorov, pravnik u fabrici, tvrdi da nadležni odbijaju i ponudu poslovodstva ove firme, da se sa sto miliona „MK komerca” nadoknadi dug fabrike prema Penzionom fondu, kako bi se najstarijim radnicima fabrike omogućilo da odu u penziju.