У стартап фирме уложена 143 милиона евра

Србија је по успешним стартап фирмама међу водећим државама у југоисточној Европи – од „Нордеусове” видео-игре са 200 милиона играча широм света, до биоинформатичке платформе „Севен бриџиз”, која је кључни софтверски алат за лечење рака и других генетских болести.

Тренутно у Београду и Новом Саду послује између 200 и 400 стартап фирми, што је у складу са просеком за ову фазу развоја и слично је броју стартапа у градовима у региону, као што су Варшава и Букурешт, док је тај број двоструко већи од броја стартапа у Будимпешти.

Иако екосистем Београд и Нови Сад има знатно нижи БДП и најмањи број ИТ стручњака на 1.000 становника ипак успева да одржи корак са износом инвестиција, бројем стартапа и продаја, ово је наведено у првом Стартап скенеру, који је настао у сарадњи Иницијатива „Дигитална Србија” и „Стартап џинома” из Сан Франциска. Домаћи стартапи су у последњих десет година прикупили више од 143 милиона евра инвестиција, а више од 80 одсто новца отишло је у само две компаније. Приближно 122 милиона евра прикупила су само два стартапа. Ово указује да је скоро 97 одсто стартапа добило само 21 милион евра. Додатно, 45 одсто њих није добило никакву спољну финансијску подршку у протеклих 10 година и потпуно су самостално покренули свој развој и раст.

Даља анализа дистрибуције прикупљеног 21 милиона евра показује да су највиши износ инвестиција добили стартапи који креирају софтверска решења (4,58 милиона евра), блокчејн и крипто стартапи (3,76 милиона евра), као и стартапи који имају производе који су повезани са спортом (3,68 милиона евра).

Како се наводи у извештају, сви изнети подаци потврђени су кроз истраживање које је урадио „Стартап џином” за стартап екосистем Београда и Новог Сада. Њихови подаци откривају да стартапи из Београда и Новог Сада у раној фази добију готово 90 одсто мање новца од глобалног просека за екосистеме у истој фази – просечна вредност улагања у стартапе у раној фази износи 20.000 евра.

Поређења ради, стартапи у Великој Британији прошле године су прикупили 6,95 милијарди евра. Ово је скоро 5.000 пута више од укупне суме коју су стартапи у Србији успели да прикупе у периоду од 10 година.

„Изазов прибављања новца постаје још видљивији ако знамо да више од 50 одсто домаћих стартапа није привукло никаква улагања и у потпуности се финансира из сопствених средстава”, истиче се у извештају.

Аутори извештаја закључују да је у решавању овог проблема кључна улога државе, која мора да креира подстицаје и регулаторно окружење које ће повећати број домаћих и страних инвеститора.

Примарни клијенти српских стартапа најчешће су предузећа (57 одсто), док 41 одсто њих продаје директно крајњим корисницима. У поређењу с глобалним просеком, више домаћих стартапа је окренуто иностраним тржиштима – само 22 одсто стартапа је оријентисано на тржишта Србије (11 одсто) и бивше Југославије (11 одсто). Највећи број је фокусиран на САД (37 одсто) и Европу (26 одсто, док шест одсто стартапа дефинише своје тржиште као „глобално”. Од преосталих, пет одсто стартапа је фокусирано на тржиште Велике Британије, док су Уједињени Арапски Емирати, Канада и Азија у фокусу код један одсто стартапа. Занимљиво је да Азија, која је све примамљивија за глобалне стартапе, није интересантна за српске, упркос чињеници да неке од држава са тог континента, као што су Кина, Русија и Турска, имају добре економске и политичке односе са Србијом.