Цех ћемо плаћати још две деценије

Међународни монетарни фонд, који је педантни евидентичар наших финансија, упозорио нас је у последњем извештају да смо дужници Либије. Реч је о 44,66 милиона долара који потичу још из 1981. године. Ово није први пут да нас ММФ на то упозорава и у Народној банци Србије (НБС) напомињу да, штавише, то редовно чине у сваком извештају.

Зашто нас ММФ на то упозорава? Ипак је реч о малом дугу. Неки би рекли да једноставно попуњавају извештај, јер на списку ствари које нам замерају није остало много тога. По питању дуга, пре свега оног јавног што подразумева задужења државе за које она, разумљиво, и гарантује, пуно је учињено и он је смањен, не толико у милијардама евра колико према уделу у бруто друштвеном производу (БДП).

Било како било, тек ова међународна финансијска институција нас је подсетила да немамо само обавезу да плаћамо дугове направљена у новија времена, последњих влада, већ и из времена када је држава била већа и имала друго име. Србија, иначе, без проблема отплаћује дугове, па и оне из доба СФРЈ.

Дуг Србије, по основу задужења у периоду бивше СФРЈ, с последњим даном 2019. године износи 1,9 милијарди евра. Уколико узмемо у обзир да је првобитно дуг Србије износио пет милијарди евра јасно је да је отплаћен знатан део, а да је око три милијарде остало да се плати закључно с 2041. годином.

Конкретно у 2020. години, по основу главнице и камате, за отплату доспева укупно 241,64 милиона евра старих кредита СФРЈ.

Економиста Иван Николић каже да све дугове Србија редовно отплаћује, захваљујући томе што је високо ликвидна. Отплата дугова не оптерећује спољну ликвидност земље, јер се на сервис дуга троши свега једна петина извозних прихода. Додаје да је у случају Либије реч о занемарљивом износу, који се мери десетинама милиона долара.

Према подацима НБС, део дуга насталог у периоду бивше СФРЈ, који је припао Републици Србији по репрограмираним обавезама, укупно је износио 5,080 милијарди евра. Дуг према Светској банци износио је 1,815 милијарди евра. Париском клубу поверилаца остало је да се плати 1,69 милијарди евра што је био стари дуг према страним владама и њиховим агенцијама и то после отписа.

Дуг према Лондонском клубу поверилаца износио је 959 милиона евра, а реч је о старом дугу према страним комерцијалним банкама насталом седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. И овде је реч о суми после отписаног дела дуга.

Дуг Европској унији износио је 223,8 милиона евра, и то за добијени нови кредит за враћање старог дуга према Европској инвестиционој банци. Дуг Еурофими био је пет милиона евра,

Банци за развој Савета Европе дуговало се првобитно 32,17 милиона евра, а реч је о репрограмираним старим дуговањима насталим од 1987. до 1990. године. Стари клириншки дуг Чешкој и Словачкој износио је 18 милиона евра, а дуг Кувајту 335,22 милиона евра.

Србија је, по основу дуга из периода бивше СФРЈ, до сада у целости отплатила дуг према Лондонском клубу поверилаца, ЕУ, Еурофими, Чешкој Републици и Банци за развој Савета Европе.

У Народној банци кажу да преостаје дуг Париском клубу поверилаца до 2041. године, Кувајту до 2034. године, Светској банци до 2031. године. Преостали део старог клириншког дуга у целости ће бити отплаћен Словачкој у 2020. години.

Дакле, једино још није регулисан дуг према Либији.

Као што се види из података, највећи износи дуга били су према Париском клубу поверилаца, Лондонском клубу поверилаца и Светској банци, настали у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. године. Средства кредита коришћена су за инфраструктурне пројекте, изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај.

С времена на време у јавности се постави и питање косовског дуга Србије. У НБС кажу да од укупног дуга од пет милијарди евра, део дуга покрајине Косова и Метохија износио је 936 милиона евра. Остало је да се плати још 181,89 милиона евра. Овај дуг држава редовно сервисира преко Народне банке.

Интересантно је да Србији нико ништа не дугује, односно да она нема потраживања по основу зајмова одобрених у периоду бивше СФРЈ, према подацима којима располаже Народна банка.

НБС: Либија отказала преговоре

Тема наслеђених дугова, па и овог с Либијом, у контексту сарадње Републике Србије с ММФ-ом, предмет је редовног разматрања и ова препорука била је наведена и у претходним извештајима, кажу у НБС. Дуг Републике Србије према Либији предмет је билатералних преговора на међудржавном нивоу. Реч је о делу дуга бивше СФРЈ по Споразуму о зајму из 1981. који припада Републици Србији. У погледу решавања овог питања, Србија има проактиван приступ и више пута је изразила спремност да преговара с либијском страном.

Тако је у циљу покретања преговора на међудржавном нивоу, дефинисања финансијских услова и модалитета за регулисање дуга, као и закључења билатералног споразума који би представљао правни основ за регулисање дуга Републике Србије према Либији, Србија у више наврата упућивала позив за преговоре, а истовремено и прихватала сваки предлог либијске стране за утврђивање термина разговора. Последњи прелиминарно усаглашени термин био је 21. и 22. јануар ове године, али нас је либијска страна прошле недеље обавестила да њихови представници нису у могућности да допутују у Београд.

Састанак с делегацијом требало је да се одржи и 10. септембра 2019, али га је либијска страна и тада отказала. ММФ препознаје комплексност овог питања, имајући у виду компликовану политичку ситуацију у којој представници либијске стране по сопственом признању нису у прилици да приступе коначном договору, као и напоре српске стране да се утврди прави ниво обавеза и постигне договор, кажу у централној банци