Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је нама ССП?

Шта је нама ССП?
Војислав Коштуница и Слободан Самарџић (Фото Фонет)

Правна анализа Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, коју су урадили стручњаци Демократске странке Србије, није прављена због избора и преговора о формирању владе, већ да би се утврдило његово право значење и у складу с тим повукли политички потези који би били најбољи за Србију, рекао је јуче председник ДСС-а Војислав Коштуница. „Чак и да тих преговора нема, и да се не поставља питање ко ће чинити будућу владу, ДСС би изашао у јавност са једном оваквом анализом”, рекао је Коштуница и позвао, пре свега, правне стручњаке да кажу шта мисле о ДСС-овој анализи ССП-а.

Коштуница је на конференцији за новинаре у седишту ДСС-а рекао да је ССП потписан са лакоћом, без икаквих припрема и вођења јавне расправе, без консензуса у друштву и у Влади Србије, у изборној кампањи. Тада је пропуштен прави тренутак да се направи озбиљнија правна анализа последица тог споразума по суверенитет и територијални интегритет, економски развој земље и питање достојанства државе, али сада је друга прилика за то, пре ратификовања у Скупштини Србије. Како је истакао, тачно је да је парафирани документ истоветан са оним који је потписан, али нису истоветне прилике и околности, јер је у међувремено једнострано проглашена независност Косова.

– Кога не занима право, то је његова лична ствар – ово јесте правна анализа и на њу се одговара правним аргументима – казао је лидер ДСС-а додајући да политичке дисквалификације анализу не дотичу, иако је „неколико таквих политичких пресуда пало, а да текст није ни прочитан”.

А потпредседник ДСС-а и министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић је, позивајући странке да се изјасне о анализи, рекао да ДСС очекује да ће правни тим Јединствене Србије, „са великим правним капацитетом”, размотрити анализу и свом председнику Драгану Марковићу „дати инструкције како да реагује”. Он је подсетио да је влада прекјуче усвојила Национални план о придруживању ЕУ и додао да тај документ предвиђа усклађивање прописа (па и о томе какве ће бити етикете на флашама, или какве ће бити клупе у парку), али не предвиђа на којој територији ће се примењивати. „То је недостатак Споразума када га посматрамо у вези са стварношћу, јер су поједине земље признале независност Косова. И ако Србија не постави питање о томе, она заправо прихвата независност Косова, што је политичка консеквенца”, казао је Самарџић наводећи, поред осталог, да ће евентуални преговори Косова о уласку у ЕУ у овим околностима, бити очигледан доказ да ЕУ признаје Косово.

Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић рекао је јуче за Танјуг да је „у великој мери” сагласан са свим ставовима из ДСС-ове анализе ССП-а, али да, како је рекао, иде и корак даље: „Кажем: хајде да га не одбацујемо (ССП), већ да парламентарна већина заузме став о свим недоумицама и нејасноћама које има о том споразуму”.

Николић је најавио да ће од новог скупштинског сазива тражити интерпретацију ССП-а, а затим и став ЕУ о том парламентарном документу, на основу којег би онда могло да се стави на дневни ред питање ратификације Споразума. Он је прецизирао да ће новом парламенту предложити доношење „интерпретативне резолуције или декларације”, која би представљала тумачење свих спорних чланова ССП-а.

Тај документ представљао би парламентарни став „шта је за Србију ССП и како ми (држава Србија) тумачимо одредбе које су спорне у том споразуму”, рекао је Николић.

„Уговор је неважећи ако Европа каже: ево вама наше тумачење по којем Косово и Метохије нису саставни део споразума. Онда нема споразума”, рекао је он.

У Г17 плус, који је друга по снази странка на листи За европску Србију, међутим, и даље су уверени да ће ССП бити врло брзо усвојен у Скупштини Србије и то, како је рекао функционер те странке Влајко Сенић, са најмање 142 гласа народних посланика.

Члан Председништва Г17 плус Сузана Грубјешић изјавила је јуче да је неприхватљива „накнадна памет” из редова ДСС-а о ССП-у, јер су управо они радили делове тог документа који се односе на КиМ. Она је у изјави Танјугу навела да је необјашњиво да после три године преговарања о ССП-у и његовог парафирања долази до промене става о његовом ратификовању.

Анализа ДСС-а, која указује да је ССП правно неважећи, не наводи „како ће Србија нератификовањем тог споразума са ЕУ побољшати своју позицију у преговорима о КиМ, али је врло јасно како ће је погоршати таквим актом”, навела је Грубјешић.

Према њеном мишљењу у случају да Србија не ратификује ССП, извоз робе из Србије на тржиште ЕУ долази у питање 2010. године, јер тада истичу аутономне трговинске мере којима је ЕУ дозволила слободан извоз из Србије. „Непродужавањем тих мера, привреда Србије би дошла у исту ситуацију какву смо имали 1992. године када су уведене санкције. С тим што би се сада Србија сама изоловала”, оценила је Сузана Грубјешић.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Тадић: Правна анализа ДСС-а нема везе са правом

„Неопходна нам је што пре стабилна влада и надам се да ћемо је добити до краја јуна", рекао је председник Србије Борис Тадић и указао да је сваком ко жели да овај народ има будућност и перспективу после опредељења Демократске странке Србије за поништење Споразума о стабилизацији и придруживању јасно да са радикалима и народњацима нема шта да тражи.

У интервјуу Танјугу Тадић је рекао да је ДСС учиниo „један немушти покушај ревидирања става о њиховом једином предизборном обећању - да ће поништити ССП, али се сада такозваном 'правном анализом' поново враћа својој ригидној политици да се споразум мора поништити".

Он је приметио да је у последњих пар месеци ово већ четврта промена става те партије о ССП-у и да стога не искључује да ће убрзо уследити и нека нова. „О валидности те 'анализе' сасвим довољно говори и чињеница да аутор није смео да стави потпис на њу. Дакле, тај папир нема везе са правом, али и те како има са пропагандом", оценио је он.

Танјуг

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.