Богата изложба шумског меса

Гљиве су одвајкада биле обавијене велом тајне. Приписивана су им чудотворна својства, а вештина њиховог прикупљања и обраде чувана је само за посвећене особе и траваре. У ренесансној Француској гајење гљива узело је маха као врло уносан посао будући да се њима гостила владајућа елита и богато племство. Данас се јестиве гљиве масовно производе и поједине врсте се продају по цени која неретко превазилази цену најбољег меса. Сусрет с гљивама у природи, у првом реду с печуркама код многих људи буди страх који је подгрејан причама о честим тровањима.

Најбоље место за почетак упознавања са њима била је јучерашња изложба у Ботаничкој башти коју је организовало Миколошко друштво Србије. На штандовима су се могли видети примерци како јестивих тако и оних које се пробају само једном у животу.

– Гљиве су недовољно истражене иако се у свету користе као лек. Врсте – „flammulina velutipes”, „armillaria mellea”, „rhodotus palmatus” и „coprinus disseminatus” расту у нашим крајевима и могу се лако наћи али се код нас не користе из страха. Циљ ове изложбе богате гљивама је да упути заинтересоване како се беру и чувају јер без њих не би била могућа разградња и цео свет би се угушио у сопственим отпацима – истакла је др Јасмина Гламочлија, научни сарадник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и додала да само 100 грама овог сушеног шумског меса садржи 35 одсто протеина.

Супстанце из шумског меса користе се као лекови за вирусне инфекције па је чак 2006. године доказано да коришћење гљива смањује дејство ХИВ вируса.

Миколошко друштво Србије у септембру наставља са изложбама у Крепољину и Крагујевцу док ће у октобру едукацију вршити и у Бањи Ковиљачи, Краљеву, Београду, Новом Саду и Дивчибарама.