Аризона усред Босне

Брчко – Не тако давно, Брчко је било надалеко чувено по издашним бербама и извозу шљиве "пожегаче", по вештим трговцима, какви ономад беху браћа Крсмановићи – Нико, Ристо и Јово, који, између осталог, купише и роду своме у српској престоници, насред Теразија, дароваше велелепно здање (у тој згради, која је од 1918. до 1922. служила као привремена краљевска резиденција, регент Александар Карађорђевић је прочитао проглас о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца и формирању заједничке државе). Временом, шљивици у подмајевичким селима су занемарени, многа стабла искрчена, па су етиваже (сушионице) у центру града напрасно нестале, а трачнице којима су вагони са модрим воћем стизали до места истовара зарђале и сасвим зарасле у травуљину.

У минулих четврт века, Брчко је, осим по шљивама и способним трговцима, било на добром гласу и по свом кадровском изданку, или, речено новоговором, људском ресурсу, ако не и бренду – Фахрети Јахић, Лепој Брени. У међувремену, утихну песма, оружја и оруђа потмуло загрмеше... Догоди се грађанско-верско-национални рат и град, као и већина места широм бивше географски средишње југо-републике, поста чувен по болним траумама и ранама, по људским трагедијама. Почетком новог века и миленијума, четири године по окончању ратних страдања, међународна заједница је, доследна извршењу недовршеног посла, на мировној конференцији у америчкој ваздухопловној бази Рајт-Патерсон у Дејтону крајем новембра 1995, највећем месту на десној, босанској, обали Саве доделила за балканске и европске прилике нетипичан територијално-управни статус.

Брчански Гордијев чвор пресечен је тако што је Арбитражни трибунал задату дејтонску тему да исправи спорну међуентитетску линију разграничења у овом делу БиХ, управо ту где су Републику Српску дејтонски цртачи мапа закинули за неких 250 километара квадратних, преиначио, па се усредсредио на померање спорних међа из подмајевичких села до средине водотока из године у годину све плиће и за пловидбу онемоћале Саве.

Дистрикт Брчко слови за локалну заједницу у којој се живи неупоредиво боље него у осталим деловима БиХ. Донедавно се ширила фама како би у свим деловима ове бивше средишње републике требало да се имплементира модел мултиетничке заједнице у којој су брзо превазиђене оштре поделе и разлике међу народима, где се људи брже ослобађају ратних траума и постају међусобно толерантнији и поверљивији. Пренебрегавала се сурова реалност да су иста мука, беда и немаштина зближиле људе који су се ономад гледали преко нишана, дакако не у мери да се поново ухвате у козарачко коло. Семе међунационалног поверења засејано је на једној утрини надомак Пелагићева, поред магистралног пута Тузла–Орашје, где је напречац никла "бувља" пијаца, недуго пошто су се у Брчком и околним насељима скрасили избегли Срби из више од тридесет босанскохерцеговачких и хрватских општина. Овом необичном састајалишту чувари мира, парафираног у Дејтону, 12. маја 1997. године дадоше службено име – Аризона. На месту пијаце која се пуне четири године ширила ледином са начичканим тезгама у виду картонских кутија, с понеком дунђерски начињеном дашчаром, 2001. године почела је градња нове, модерне пијаце, али јој име задржаше. Првобитна пијаца, мада су је у службеним оценама обележили као легло шверца, криминала, па и проституције, спасла је ову локалну заједницу од социјалних трвења и потреса и многима помогла да се ратосиљају беде.

Власти у дистрикту Брчко већ две године располажу буџетским средствима већим од 220 милиона КМ (преко 110 милиона евра). Мало је становника ове локалне заједнице који су склони да поверују да је то само плод успешно вођене пореске политике. Огромне су то паре и за град петоструко већи од локалне заједнице у чијем урбаном делу, према неким проценама, живи око 40.000 становника и отприлике исто толико у приградским и сеоским срединама. Поређења ради, овогодишњи износ у буџету Бијељине, која се метеорски, ако не и брже од Брчког, развија у сваком погледу, није ни седми део дистриктских, а у одвајкада неразвијеним Лопарама, општини из комшилука, били би пресрећни када би у фискалној 2007. години располагали барем половином износа од око осам и по милиона КМ, колико износи ребаланс буџета за ову годину утврђен недавно на Скупштини дистрикта Брчко.

На основу џиновске буџетске касе, из које се нештедимице одлива новац у све и свашта, најмање у обнављање привредних капацитета који обезвређени ратним страдањем и немаром надлежних у институцијама власти зврје празни и запуштени, настале су и пронеле се гласине како се у дистрикту живи лагодно и у благостању. Изузетно добро живе само они најближи буџету: функционери и службеници органа законодавне, извршне и судске власти, у полицији, на граничном царинском терминалу и, наравно – у Телекому. На платним списковима институција власти и јавних установа које се финансирају из буџета уписано је више од три хиљаде Брчака. Какво-такво запослење има још десетак хиљада становника, а многи, углавном у којекаквим кафићима и бутицима, раде, неретко и "на црно", да би на крају месеца од газде добили између 200 и 300 КМ. На добро плаћено радно место у локалној администрацији догађало се да конкурише и по стотинак људи. Добити запослење у дистриктској администрацији – сан је већине више од 18.000 незапослених са Бироа за запошљавање. Много је необичних радних места, измишљених да би се неко добро ухлебио, попут службеника за етику, па шефа и потчињених му службеника у владином пододељењу за људске ресурсе, као и неколицине координатора у локалној извршној власти и у градоначелниковом кабинету, којекаквих саветника у истом том кабинету, у какве је недавно "произведен" и човек са увелико пожутелом гимназијском дипломом...

Несразмерно издвајању новца из буџета за запошљавање и за социјално незбринуте, о трошку локалне власти, баснословне количине конвертибилних марака уложене су у поплочавање шеталишта у центру града (последња сума која је колала у причама износи око пет милиона КМ). Око милион и по КМ биће утрошено у чишћење корита речице Брке и њених обала, што је и пре четири-пет година урађено за троструко мање новца. Судећи по улагањима у изградњу раскошних кућа, те грандиозних пословних зграда и објеката свакојаких намена, данас у дистрикту Брчко живи бар стотинак људи који само у некретнинама поседују капитал вредан по два-три милиона евра.

Дистрикт је и дан-данас оптерећен траумама и нерешеним питањима из минулог рата. Између осталог, ни после 15 година, упркос завршеној истрази и прикупљеним изјавама сведока тог стравичног догађаја, Јавно тужилаштво дистрикта Брчко локалним органима правосуђа није наложило да на оптуженичку клупу доведе неког од починилаца и налогодаваца осумњичених за мучко убиство 67 српских цивила у брчанском селу Буквик и његовој околини и за одвођење више од 1.500 мештана у 22 логора, што су припадници муслиманско-хрватских паравојски извршили у ноћи између 14. и 15. септембра 1992. године (међу осумњиченима, према казивању неких сведока, има и људи који су данас на истакнутим местима у законодавној, извршној и судској власти у дистрикту Брчко, у полицији и другде). Ову локалну заједницу ових година потресало је и неколико афера у вези са набавком и продајом нафте, са умешаношћу неких политичких функционера и службеника у криминал у области урбанизма (недавно је некима од виновника тих недозвољених радњи својим налогом супервизор Грегоријан изрекао мере забране бављења политиком).

-----------------------------------------------------------

Неприкосновени супервизор

На врху назовидемократске пирамиде власти у дистрикту Брчко је супервизор. Од првог, времешног и искусног дипломате, Роберта Фаранда, до последњег, петог, Рафија Грегоријана, сви беху Американци. Супервизор је неприкосновени политички ауторитет којему је подређена и законодавна и извршна и судска власт. Кад то хоће, или процени, његова је и прва и последња.

-----------------------------------------------------------

Дан дистрикта на Дан жена

У Брчком се ево већ шест година заредом, 8. марта, на Међународни празник жена, а не три дана раније када је званично предратна општина, унеколико проширена науштрб суседних – Градачца и Бијељине, добила статус кондоминијумске територијално-управне јединице у саставу БиХ, пригодним свечаностима обележава Дан дистрикта. Истог дана, док припадници локалне власти са гостима из белог света што су на вишегодишњем "привременом раду" у Брчком и у БиХ славе годишњицу рођења дистрикта, у приградском брчанском насељу Грбавица, на тамошњем месном гробљу, држи се опело, за покој душа 13 мештана, које су, као борце Војске Републике Српске, припадници муслиманско-хрватских паравојски заробили и пре договорене размене кобног 8. марта 1993. зверски мучили и усмртили.