Филм који се рађа једном у животу

На вечерашњој додели 92. Оскара, током набрајања номинованих филмова, чак два пута чуће се „Земља меда” („Honeyland”). С овим северномакедонским дугометражним документарним филмом, аутора Тамаре Котевске и Љубе Стефанова, догодио се историјски преседан – номинован је за Оскара у две категорије: за најбољи документарни и најбољи страни филм и тако се заувек уписао у дугу и бурну историју најпожељније и најсањаније филмске награде на свету.

Двострука номинација у овим категоријама јесте раритет, али сасвим оправдан и заслужен у случају овог филма, чије су вишеструки квалитети препознати и признати током прошле године освајањем више награда на Санденсу и другим фестивалима и номинације за „европског оскара” – одличје Европске академије за филм. У његове вредности може се данас уверити и београдска публика, она која је пропустила да га погледа на фестивалу „7 величанствених”, јер се дистрибутер („Five Stars Film”) потрудио да данас у Дворани културног центра организује три специјалне пројекције: у 17, 19 и 21 сат.

Шта су то и како Котевска и Стефанов урадили те су „Земљом меда” омађијали филмску планету и критичаре нагнали да њихов филм опевају хвалом? Једноставно, направили су ремек-дело. Филм који се „рађа” једном у животу. Као на длану понудили су пред гледаоцима: и своје стваралачко срце и душу своје филмске јунакиње, традиционалистичке пчеларке Хатиџе Муратове, чију истиниту животну причу приповедају, и заједно с њом и пчелињим светом у планинском бескрају – нежно, хумано, спокојно, животно шаљиво – створили раскошну алегорију земаљских чудеса природе која су опустошена последицама људске похлепе, неконтролисаног конзумерства и поремећених система вредности.

Њихова „Земља меда” може се сврстати и у категорију еколошко-антрополошког филма, чији крајњи резултат, значај и лепота надмашују задате оквире. Ово је и освешћујући филм. Човек се опасно одродио од природе и убрзане последице тога видимо на сваком кораку и сваког дана.

Случај је хтео да укрсти путеве документаристичког ауторског двојца Котевска–Стефанов (и једно и друго живе и стварају у Скопљу) и Хатиџе Муратове, чије су кошнице у високим планинским пределима истраживали за један еколошки документарац. Пошто су ову усамљену жену – чија се свакодневица своди на бригу о пчелама и остарелој мајци у рушевном кућерку – упознали и од ње сазнали о пчеларској традицији, која у породици давних турских дошљака сеже генерацијама уназад, Котевска и Стефанов су променили план. Остали су са својим камерама, сниматељима и шаторима да би у наредне три године снимили више од 400 сати материјала.

У њима је остала забележена сва интима скромног и незахтевног, а човеку сасвим довољног живота главне јунакиње испуњеног, осим усамљеношћу (наоколо нема људи) оним суштинским квалитетом и чврстом везом с природом која јој захваљује својим благодетима. Зато што Хатиџе зна ту исконску тајну суживота с природом – она ће скупљајући мед у стеновитим врлетима пола узети за себе, а пола увек оставити пчелама да преживе зиму. И тако је скромна, ликом неугледна Хатиџе задржала равнотежу у природи у којој живи и тако од себе направила ону суштинску, људску лепотицу којој, захваљујући филму у којем је јунакиња, сада цео свет може да се диви...

Тамара Котевска и Љубо Стефанов са својим бриљантним филмом „Земља меда” довели су још увек скромну кинематографију Северне Македоније у центар светске пажње на најбољи могући начин. И за то заслужују медаљу. Конкуренција у обе категорије за Оскара им је жестока. За најбољи страни филм, осим њих, номиновани су и Алмодовар са „Боли слава”, Бонг Јон-Хо с исфорсираним „Паразитом”, Лађ Ли с „Јадницима”, а ту је и пољски „Тело Христово” Јана Комаса.

У категорији најбољег дугометражног документарног филма најопаснији конкуренти су му „Америчка фабрика”, први филм у продукцији Барака и Мишел Обаме (!), као и „За Саму” (петогодишње искуство живота у Алепу под опсадом током рата у Сирији) који је већ освојио „европског оскара” – награду ЕФА Европске академије за филм.

Какав год да буде вечерашњи расплет у Лос Анђелесу, „Земља меда” је освојила најважнијег „оскара” – оног који му је од срца већ дала и публика и критика широм света. Врхунски филм који не треба пропустити.

Финална оскаровска грозница

Оскаровска грозница се ближи врхунцу и вечерас ће(по пацифичком времену) бити познато да ли ће 92. Оскара освојити „Џокер” (11 номинација), „Било једном у Холивуду”, „Ирац”, „Брачна прича”, „1917” (сваки са по 10 номинација), „Џоџо зец”, „Славна 24 сата”, „Мале жене” или јужнокорејски „Паразит” с номинацијом и у категорији најбољег страног филма...

Новински написи се утркују у финалним објавама и пикантеријама, па је тако забележено и да ће овогодишња оскаровска церемонија бити „сувише бела” јер су сви номиновани учесници белци (!?). Поставља се и питање може ли Скарлет Јохансон да освоји вечерас два Оскара с обзиром на то да је номинована и за главну („Брачна прича”) и за споредну женску улогу („Џоџо зец”), а набрајају се и оскаровски повратници-миљеници: сер Ентони Хопкинс, Том Хенкс, Ал Паћино и Рене Зелвегер, од којих су сви били вишеструко номиновани (а неки од њих и освојили више Оскара). Велики медијски простор и данас заузима интрига везана за „Земљу меда” и његову двоструку номинацију...