Украсни детаљ, али не и лек

Коришћење стабилних украсних магнета постало је тренд с обзиром на то да готово све јувелирске  радње имају огрлице и привеске са разним магнетима од којих је најпродаваније срце са цирконима. Магнетне наруквице, огрлице, минђуше, прстење, и друга слична „помагала” за уклањање бола, и лечење појединих болести, само су украсни детаљ, јер њихово терапеутско дејство није лековито. Употреба наведеног магнетног накита не доноси никакав „бољитак”. Примена стабилних магнета нема никакву научну медицинску потврду, већ је део доброг маркетинга – тврде наши и светски стручњаци.

Др Слободан Бранковић, начелник одељења за физикалну терапију Института за реуматологију Клиничког центра Србије, објашњава да само нискофреквентни магнетни импулси у физикалној медицини имају научну потврду јер су ефикасни у повредама ногу и руку…

– Медицинско оправдање и ефикасност у отклањању бола стабилних магнета типа разних наруквица, минђуша, огрлица… још није научно доказано. Чак ни промењиво магнетно поље које је готово сто пута јаче од стабилног ни­је свемогуће и оно се користи у физикал­ној те­ра­пи­ји код ре­у­мат­ских бо­ле­сти, у те­ра­пи­ји бо­ла и успе­шно до­во­ди до по­бољ­ша­ња цир­ку­ла­ци­је, али не и трај­ног из­ле­че­ња. На­шим па­ци­јен­ти­ма у те­ра­пи­ји бо­ла, обич­но се пре­по­ру­чу­је из­ме­ђу 10 и 20 маг­нет трет­ма­на. Импулсно магнетно поље – које се данас користи у процесу медицинске рехабилитације је вештачког порекла. Производе га специјални апарати који магнетно поље емитују преко различитих електрода тако да је омогућено деловање или на цео организам или на поједине делове тела где је потребно. Поред тога дејство магнетног поља се прилагођава особинама ткива или обољења. Тиме се омогућава квалитетно дозирање ове врсте терапије и избегавају се евентуална нежељена дејстава. Магнетотерапију не треба посматрати као независну терапијску методу него као део процеса лечења са неоспорним позитивним ефектима на организам – каже др Бранковић

Према његовим речима, ефикасност, скраћење времена рехабилитације и безбедност примене обезбедили су магнетотерапији стабилно место у рехабилитацији, али само ако је примењују стручне и медицински образоване особе.

– Магнетна терапија помаже код тешких прелома костију, спортских повреда, тениског лакта, обољења зглобова…. Украсни магнетни накит садржи мини-магнете, који формирају слабо, константно магнетно поље, али су ису­ви­ше сла­бе јачи­не, па је ло­гич­но што слу­же са­мо за украс – истакао је др Бранковић.

-----------------------------------------------------------

Превозници гена

Недавно су британски стручњаци са Универзитета Шефилд применили на лабораторијским мишевима генску терапију против рака помоћу сићушних магнета, што једног дана и овакво лечење људи може да учини знатно ефикаснијим. Циљ генске терапије је да се дефектни гени замене, али досад је такво лечење давало колебљиве резултате. Главни проблем је како гене транспортовати до правог места у организму, објавили су британски медији.

Једна од опција била је да се као преносиоци гена користе вируси, али тиме се ствара ризик реакције имуног система. Шефилдски стручњаци су проблем покушали да реше убацивањем магнетних нано-честица у моноците – једну врсту белих крвних зрнаца и убризгавањем таквих моноцита у крвоток. Помоћу спољног магнета те ћелије су по жељи могле да путују организмом. 

Применом ове технике много више ћелија опремљених антиканцерозним генима доспело је до ткива малигног тумора и напало га. На овај начин би се знатно повећала ефикасност лечења рака, сматра Клер Луис, руководилац шефилдског тима. Она сматра да би овим методом могли да се лече и зглобови нападнути артритисом, као и срчана обољења. До клиничког испитивања на људима ипак ће морати да прође још времена, напомињу британски стручњаци указујући да су тумори на мишевима третирани овом техником били непосредно испод коже. Изазов ће, међутим, бити на овај начин атаковати на туморе који се налазе дубоко у телу. Тим др Луис сада на мишевима испитује могућност да се помоћу магнета до тумора допреме и они гени који би можда могли да спрече метастазирање рака. Генска терапија се већ годинама велича као могућност лечења рака и других болести за које се зна да код њих ДНК игра централну улогу, али су истраживачи наилазили на бројне техничке и безбедносне проблеме. Током једног покушаја лечења овим методом 1999. пацијент је умро, а догађало се и да деца после генског третмана оболе од леукемије. „Верујемо да ће ово бити безбедније јер користимо природан телесни механизам и бела крвна зрнца самог пацијента”, каже Луисова.