Криминалистичка полиција у „Кршком”

Од нашег сталног дописника 
Љубљана, 7. јуна – Апарат за мерење зрачења у Скопицама (селу које лежи низводно, на супротној обали Саве од нуклеарке „Кршко”) измерио је, неколико сати пре него што је кршка нуклеарка пријавила надлежнима у Бриселу и Бечу квар на вентилу, виши степен радијације. Уобичајена вредност је око 90 наносиеверта, у критично време је достигла 140, а алармантно је 250 наносиеверта. Управа за атомску безбедност Словеније, која је изазвала додатну панику у Европи јер је наопако обавестила Међународну агенцију за атомску енергију (ИАЕА) да је у току вежба а не инцидент, за повишену радиоактивност односно одступање од „уобичајених” вредности оптужује – олују.

Виши степен зрачења код „Кршког” детектовала је Европска радиолошка станица за размену података (Еурдеп), извештава немачки „Шпигл”. Мичел Циндро из Управе за атомску безбедност демантује да је за то крива нуклеарка и каже да је зрачење последица невремена које се у уторак увече одвијало над Кршком. Циндро објашњава да током олује доза радијације може да скочи за 70 одсто; узрок је спирање радона из ваздуха, који се распада и пада на земљу. Према Циндру, лоше време које је захватило Посавје, регион у коме лежи једина словеначка нуклеарка, може бити једини узрочник за повишен степен радијације. Додаје да је у околини Кршког постављено више од десет од укупно 78 станица за мерење зрачења.

Стане Рожман, председник управе Нуклеарне електране Кршко (НЕК), тврди, такође, да му мерења на која се позивају немачки новинари нису позната и понавља да апарати у нуклеарки нису забележили вишу радијацију. „Код нас није било никакве грешке због које би дошло до повећаног зрачења, зато такве наводе (Еурдепа) категорично негирам. Нису ми позната та мерења и не знам јесу ли тачна. Постоји контролна мрежа за надзор околине, а апарати за мерење су постављени такође и на Брежишко-кршком пољу. То нису наше справе и зато ми не пратимо шта оне очитавају. Али ни уочи заустављања нуклеарке, нити током заустављања рада нуклеарног реактора, а ни после – немамо индикације да је дошло до било какве емисије у околину”, тврди Рожман.

Директор словеначке Управе за атомску безбедност Андреј Стритар, међутим, потврђује да су немачки еколози на сајту његове управе односно на порталу „Мрежа раног обавештавања” открили да су се на сондама у околини кршке нуклеарке „већ дан уочи инцидента у НЕК показала одступања”. И он ту појаву објашњава „променама у атмосфери”.

Иначе, Управа за атомску безбедност је у кршкој нуклеарки, која се налази на двадесетак километара узводно од Загреба, обавила је инспекцијски преглед одмах после „хладног заустављања” реактора, а како „Политика” сазнаје, у нуклеарки је била присутна и криминалистичка полиција. У вези са свеевропском паником, председник управе НЕК поновио је чуђење због начина посредовања извештаја о грешци страним организацијама. „Свака чланица система алармирања у случају прекомерне угрожености мора јасно знати да систем активира и користи искључиво онда када је опасност реална. Према мом схватању, у овом случају није ни случајно био дотакнут праг односно услови да се систем активира,” огорчен је Рожман.

Власништво нуклеарке „Кршко”, да подсетимо, деле Словенија и Хрватска, а производња задовољава 40 одсто словеначке потрошње. Нуклеарка када не ради кошта своје власнике милион евра дневно. До данас није постигнут договор о складиштењу радиоактивног отпада који остаје после искоришћавања нуклеарног горива, иако се постројење налази надомак словеначко-хрватске границе, на обали реке Саве.