Да ли нам је потребан ауто-пут до Црне Горе
Сасвим случајно, на једном порталу прочитах „тврдо” обећање председника Вучића, изречено 2014. године, да ћемо до 2018. сигурно имати изграђен ауто-пут према Црној Гори, до Бољара. Прође и 2018. и 2019, ево тече и 2020, а од пута ни трага ни гласа. Узех карту Србије па гледам куда иде тај пут и шта Србија њиме добија. Може ово деловати и као запажање једног лаика, али сматрам да је цео тај пројекат, посебно траса пута, велики промашај, као и градња ауто-пута уместо тзв. брзе саобраћајнице (по једна трака у оба смера). Из више разлога.
Као што знамо, пут полази од Пожеге, преко Ариља и Ивањице и иде преко Дуге Пољане до границе са Црном Гором. Ако знамо колики су градови Ариље и Ивањица и село Дуга Пољана, не можемо да се не запитамо шта се и колико тиме добија. Варијанта преко Ужица јесте нешто дужа и скупља, али Ужице је велики град, обухватио би се Златибор, а ако би ишао западном страном Златара (како је том варијантом предвиђено), приближили би се Нова Варош, Пријепоље и Прибој. После Ивањице, прво искључење би, вероватно, било у Дугој Пољани, где би се хватала веза за Сјеницу и Нови Пазар. Ако знамо колика је удаљеност тих места од Дуге Пољане, не верујем да ће неко ићи из Сјенице у Дугу Пољану да би се укључио на ауто-пут, кад за то време може да пређе добар део пута према Ивањици и старом трасом. О Новом Пазару, који је удаљен око 40 километара од Дуге Пољане, да и не говоримо. Такође ту прочитах да је „Зорана Михајловић обећала Муамеру Зукорлићу да ће пут ићи преко Пештери”, што упућује на закључак да би то био један политички пројекат. Прочитах, не кажем да је тако.
Често се чује да ће тај пут „помоћи људима са Пештери да пласирају своје производе и олакшати им живот”. Заборавља се да са ауто-пут нема искључења за села, већ је потребно опет доћи до Сјенице или Дуге Пољане, да би се путовало даље. Такође се заборавља да је област Пештери полупразна, радно способни су одавно по земљама Западне Европе, а остали су стари, који држе мало стоке и немају никакву рачуницу да са качицом сира путују даље ауто-путем. Иначе, то су већ опустела села, па нема ко ни да путује, нити шта да продаје. У селу Бољаре, примера ради, живи само 33 становника.
Друго озбиљно питање је: да ли је на тој деоници потребан пун профил ауто-пута? С обзиром на трасу и интерес Србије, сигурно није. Треба знати да траса кроз Црну Гору такође заобилази север Црне Горе: Бијело Поље (трећи по величини град у Црној Гори), Пљевља, Мојковац, Колашин... Не верујем ни да ће становници Будве, Тивта и Котора моћи да користе тај ауто-пут ако иду на север Црне Горе, као ни становници Србије који иду према Котору или Будви.
Пошто је сигурно да ћемо се начекати да почне изградња тог пута, можда још није касно да се размисли о свему. А било је много оних који су указивали на све мањкавости ове трасе. И то људи од струке. А ко је меродавнији од њих? Можда политичари?
Љубомир Шуљагић, професор у пензији,
Пријепоље
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


