Баук Ајове у Демократској странци

Демократска странка данас организује друге унутарстраначке изборе, а многима је нејасно шта се догодило и на првим. Иако је партија после много збрке, одлагања и скоро недељу дана закашњења објавила коначне резултате у Ајови, није развејала сумњу у регуларност избора.

Први окршаји на којима се бира изазивач председнику Доналду Трампу одржани су прошлог понедељка у хаотичној атмосфери – демократе су саопштиле да им је отказала апликација за унос гласова и да не знају колико је ко био успешан у Ајови. У недељу су коначни резултати потврдили прелиминарна сазнања, према којима се највећи број бирача одлучио за некадашњег градоначелника Саут Бенда у Индијани Пита Бутеџеџа. То није ставило тачку на кокус (страначки скуп где окупљени гласају подизањем руке) у малој пољопривредној држави јер је другопласирани кандидат, левичарски сенатор Берни Сандерс, прексиноћ најавио да ће тражити да се гласови макар делимично поново преброје. Иако победник, и Бутеџеџ је упозорио на неправилности, што је урадила и трећепласирана сенаторка Елизабет Ворен, преноси сајт „Вокс”.

Како оцењује „Њујорк тајмс”, гласање у Ајови се претворило у „фијаско епских размера” јер је показао да је Демократска странка неозбиљна и неприпремљена у суочавању са Трампом. Мада су волонтери данима пре кокуса пријављивали да апликација не ради или да они не знају да је користе, партијско руководство није учинило ништа да поправи софтвер и обучи активисте на терену. Наводе се бројни примери „недоследности” приликом бројања и пријављивања гласова са бирачких места и њиховог претварања у делегатске гласове.

„Интерсепт” пише да иза спорне апликације за унос гласова стоје компаније „Шедоу” и „Акроним”, блиско повезане са бројним етаблираним демократама. Умерени кандидати Пит Бутеџеџ и некадашњи амерички потпредседник Џо Бајден у својим су кампањама на овим страначким изборима ангажовали управо „Шедоу”, фирму коју су покренули некадашњи чланови изборног штаба Хилари Клинтон. Према изворима овог сајта, поједини чланови Демократске странке су у Ајови упозорили да ове две компаније нису објективне и да се не односе исто према свим кандидатима. Поново су се појавиле оптужбе да партијска машина ради против прогресивних кандидата, а у корист центриста, као што се 2016. говорило да су радили против Сандерса и за Хилари Клинтон. На том трагу је и демократска конгресменка и Сандерсов подржавалац Илхан Омар, која је прва скренула пажњу на везе између Бутеџеџа и фирме „Шедоу”.

У свакој савезној држави гласови симпатизера претварају се у делегатске гласове, који се додељују кандидатима на завршној конвенцији. Разлика у гласовима између Бутеџеџа и Сандерса у Ајови била је минимална, па је први освојио 13, а други 12 делегата. Веће државе доносе већи број делегата, а неке од њих све делегатске гласове додељују кандидату са највећим бројем гласова (за разлику од Ајове, која има пропорционалан систем). Да би се добила страначка номинација за председничке изборе, потребно је 1.990 делегатских гласова.

Лош старт демократа је Републиканској странци пружио прилику да тврди да њени политички противници нису у стању да организују ни страначке изборе, а камоли државу. За америчке либерале је пех у Ајови ризичан и због тога што би могао да доведе до слабе излазности у осталим савезним државама. Сада су све очи упрте у Њу Хемпшир, другу „станицу” страначких предизбора.

Пред данашње суочавање, демократски кандидати углавном нападају Сандерса због његових „радикалних” идеја – већи порези за богате, зелене технологије, бесплатно лечење и образовање. Бајден (четврти на изборима у Ајови) упозорио је да његов партијски ривал одбија умерене бираче јер заговара демократски социјализам. И Бутеџеџ је оценио да би било опасно да сенатор из Вермонта освоји номинацију, сложивши се са водитељем Еј-Би-Сија да ће Демократска странка тешко поразити Трампа ако је буде представљао кандидат „који брани социјализам”. На сенатора се обрушио и шеф Беле куће, називајући га комунистом.

У интервјуу за Фокс њуз, Сандерс је казао да председник не разуме разлику између комунизма и социјализма и оценио да је Америка већ у знатној мери социјалистичка земља. Сада „социјална давања” одлазе Пентагону и милијардерима попут Трампа (пореске олакшице), објашњава Сандерс, додајући да се он залаже за то да држава убудуће помаже сиромашнима, радницима и средњој класи.