Дорћол – „кул” градска четврт

Титулу једне од „најкул” градских четврти у Европи од пре неколико дана носи Дорћол. Признање које ће сигурно бити сјајан мамац будућим посетиоцима нашег града доделио му је угледни „Гардијан” који је направио избор од 10 занимљивих места које туристи морају посетити да би заиста „ушли под кожу” градова у које долазе. Ауторка текста је Мери Новаковић која је у оквиру студијске посете у организацији Туристичке организације Србије у Београду боравила у мају прошле године.

За један од најстаријих делова наше  престонице пише да је у свом горњем делу оаза градских барова и ресторана смештених у улицама Страхињића Бана, Кнегиње Љубице и Краља Петра, и додаје да се у Доњем Дорћолу налазе мали кафеи, крафт пиваре, уметнички центри...

Дорћол плац, Миксер фестивал, Музеј науке и технике, тениски центар „Новак” само су неке од атракција којима су у овом британском медију поклонили пажњу. Афирмативни текст овог дневника није једини који је Дорћол представио као занимљивост коју вреди посетити јер је недавно и туристички онлајн водич „Тајм-аут” исхвалио овај део Београда.

– Типично је београдски феномен да једно од најстаријих насеља остаје најзанимљивије, најкреативније и најиновативније место. Подељен на горњи и доњи део и заузимајући подручје између Дунава и центра Старог града, Дорћол представља прошлост, садашњост и будућност овог заразног града. Доноси све оно што Београд чини посебним: интуитивно разумевање важности живахног друштвеног живота, потпуно непоштовање онога што представља „норму” и неумољиво залагање за апсолутни уметнички интегритет – пише у тексту објављеном на овом порталу.

И док странци, чини се, као да тек откривају магију Дорћола, Београђанима је већ одавно јасно какво благо баштине на простору између Дунава, Калемегдана и скадарлијске четврти.

У самом називу Дорћол крије део наше историје: ова реч потиче од речи „дорт” која значи „четири” и „јол” која означава пут. Сковали су је Турци, означавајући тако раскршће данашњих улица Цара Душана и Краља Петра. Мало је оних који нису чули да се баш у Цара Душана налази и најстарија кућа у Београду, подигнута у 18. веку.

У књизи „Београд 1930–2009” Александре Бановић описани су почеци настанка овог насеља, у доба турске владавине.

– На целом потезу између Дуге чаршије (Цара Душана) и обале Дунава биле су распоређене џамије с махалама. Међу турским налазила се и једна јеврејска махала, чије је формирање започело још у 16. веку, с првим масовнијим доласком Јевреја у Београд... Од краја 18. века Јеврејска четврт се помиње као целина са малим кућама и баштама, а као њене најзначајније грађевине издвајају се стара синагога (која се налазила у средини блока између данашњих улица Тадеуша Кошћушка, Високог Стевана, Јеврејске и Солунске), школа и амам – писала је архитекта Бановић, додајући да је регулација Дорћола почела у последњој четврти 19. века, када је основано Удружење за унапређење дунавског краја које се бавило просецањем и калдрмисањем улица, осигуравањем дунавске обале и подизањем нових фабрика и радионица.

И иако многи с подсмехом покушавају да Дорћол сведу на „Силиконску долину”, оазу ноћног живота који пулсира његовим улицама, ово насеље много је више од тога. Осим што је некада био центар јеврејске заједнице и што се у њему и даље чувају сећања на доба Турака („Парно купатило браће Крсмановић”), Дорћол скрива и неке успомене на много старије периоде наше историје. Када пролазите раскрсницу између Јевремове и Кнегиње Љубице, да ли знате да се баш на том месту, у трећем веку, налазило светилиште посвећено грчкој прабогињи Хекати?

Али, да се вратимо у мало ближу прошлост. Прошетајмо међу зградама Дорћола које сведоче о индустријализацији Београда... У неким од ових улица настајале су чувене фабрике „Беко”, „Давид Пајић Дака”... а ту је и зграда прве електричне централе, у коју ће се, све су прилике, ускоро уселити и Музеј Николе Тесле, један од најпосећенијих у граду, који би сигурно овај крај још боље позиционирао међу туристима из свих крајева света.

Дорћол је иначе и први засладио Србију јер је у том насељу основана и фабрика чоколаде „Шонда”.
Индустријске комплексе данас су углавном сменили пословно-стамбени. И у осталим деловима Дорћола, где год се нађе празан квадрат, последњих година бујају ексклузивни квадрати.

Графити, пабови, религија...

Да је Дорћол све популарнији међу странцима потврђује и Јелена Станковић, туристички водич на шведском, данском, норвешком и енглеском језику. Многи туристи, каже она, долазе у Београд након што су читали афирмативне текстове у којима се и Дорћол помиње као место „кул” архитектуре, забаве, ноћног живота...

– Посебно људи који долазе на своју руку, индивидуалци, траже да виде Дорћол. Млађи туристи нарочито се интересују за графите. Обилазимо и занимљиве пабове, „Дорћол плац”, „Београдски маркет”, испробавамо сладолед у „Црној овци”... Причамо о религијама, а понекад уђемо и у џамију. На све о чему су читали после обиласка имају веома позитивне реакције – препричава Станковићева своја дружења са гостима из Скандинавије.