Гљивица из Чернобиља храни се радијацијом

Научници су недавно, током истраживања земљишта у околини нуклеарне централе у Чернобиљу, открили да се посебна врста гљивица храни радијацијом са реактора.

Гљивице су у околини нуклеарке пронађене још 1991. године, пет година после нуклеарне катастрофе у којој је експлодирао реактор, али су научници тек сад утврдили да се оне хране радијацијом, што би могло да се искористи за заштиту људи. Гљивицу привлачи висок ниво радијације на реактору и са његових заштитних зидова. Како је пренео сајт „Си нет” (C net), гљивица се зове Cryptococcus neoformans, први пут је описана 1890. године и може да буде веома опасна уколико дође у контакт са људима који имају слабији имуни систем.

Међутим, може да буде и веома корисна, поготовo у истраживању свемира. Ова гљивица садржи висок ниво меланина, пигмента који имају људи, а који се ствара сунчањем, због чега кожа добија тамну боју. Меланин из гљиве апсорбује радијацију и претвара је у хемијску енергију, на сличан начин као биљке које угљен-диоксид и хлорофил претварају у кисеоник и глукозу током процеса фотосинтезе. Процес претварања радијације у енергију назива се радиосинтеза.

Улога меланина у апсорбовању радијације била би од велике помоћи астронаутима током боравка у свемиру. Из тог разлога научници из Насе смишљају како на најједноставнији начин да изваде меланин из ове гљиве који би користили за заштиту од радијације у свемиру.

У новембру прошле године научници са универзитета Џонс Хопкинс послали су меланин из ове гљиве на Међународну свемирску станицу. Тестирали су на који начин може да помогне у заштити од јаке радијације у свемиру.

Радијација је веома опасна, у великим мерама смртоносна, јер уништава материју. Уколико би научници могли да направе неку врсту штита, он би био веома користан у свемиру, али и за људе на Земљи. Резултати тестирања биће познати кроз неколико месеци.

Место страшне несреће

Катастрофа у Чернобиљу догодила се 26. априла 1986. године у нуклеарној електрани Лењин у близини града Припјата у Украјини. То је била највећа катастрофа у историји производње струје посредством нуклеарне енергије. Електрана се састојала од четири реактора који су производили 10 одсто електричне енергије потребне Украјини. Експлозијом на четвртом реактору дошло је до нових, још већих експлозија после којих се у атмосферу ослободила велика количина радијације која је прекрила целу Европу. На санацији експлозије и пожара радио је велики број људи који су дали своје животе како би спасили човечанство од сигурне смрти. Данас је место експлозије покривено најновијим саркофагом који је постављен прошлог месеца, а град Припјат и околина електране су под најездом туриста који долазе из целог света да се сликају на месту страшне несреће.