(Не)завршено, непролазно, пред београдском публиком

Од вечерас у 20 сати Гордана Олујић Ђошић, примењена уметница из Канаде, излаже београдској публици своје видео-радове, инсталације и цртеже  Детаљ са изложбе

Београдска Галерија „Хаос” наставља са подухватима који публици приближавају најразличитије ликовне приступе цртачком изражавању. Овога пута реч је о изложби видео-радова, инсталација и цртежа Гордане Олујић Ђошић под називом „(Не)завршено” која ће бити отворена вечерас у 20 сати.

Рад ове уметнице која живи и ствара у Канади базиран је на текстилним и папирним материјалима, а реализован је у комбинованим техникама. У суштини је мултимедијалан, уз минималистички, наративан и амбијентални приступ. Тематски је инспирисан личном и породичном историјом, односно кореспонденцијом сакупљаном током више деценија, док је наслов алузија на недореченост људске комуникације. Нит конца је цртачко средство, а нит, линија, дефинише, повезује, указује на ток и везе, представља централну тачку. Сама уметница на једном месту каже: „Трансформацијом изворни материјал је истовремено уништен и сачуван, искоришћен без сентименталности и овековечен. Уједно, фрагментисани делови текста, његово разбијање и реконструкција алузија су на фрагментисање успомена наспрам кога стоји увек присутна људска борба против осипања и пролазности.” Жеља уметнице је, како је нагласила, да амбијент изложбе, коју је посветила успомени на родитеље, пружи тренутак за предах и контемплацију, да подсети на општу људску судбину.

Од њених биографских података издвајамо да је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за текстил, као добитница награде Александар Томашевић. У Лондон одлази 1987, где ради у атељеу Алисон Мичел, као асистент на пројектима у икат техници бојења и ткања. Даљи пут је води у Торонто, где је примљена као уметник резидент у Студио текстила на Харбурфронту, и ту развија свој рад од 1989. до 1992. Излаже од 1986. на самосталним изложбама у Србији и Канади (12) као и многобројним групним у земљи и иностранству. У 2007. години била је један од два представника Србије на 12. Међународном тријеналу таписерије у Лођу, Пољска (уз Снежану Нену Скоко), а у последњих десетак година редовни је учесник у континуираном међународном пројекту „Пергамент Србија” ауторке Лепе Милошевић Сибиновић. Добитник је бројних награда и признања у Канади и Србији, радови јој се налазе у сталним колекцијама институција и музеја. Члан је Улупудса.