Каква је даља судбина „Северног тока 2”

Процене Вашингтона и Москве око даље судбине руско-западноевропског гасовода „Северни ток 2” протеклих дана су се разликовале као небо и земља. За Америку, тај гасовод неће бити завршен јер Руси „немају неопходну технологију” за његову финализацију након одлуке Вашингтона крајем прошле године да појединим учесницима тог пројекта заведе драконске санкције. За Кремљ пак нема дилеме да ће Русија сама завршти тај гасовод и да ће бити пуштен у рад крајем ове или почетком следеће године.

У међувремену, судбина „Северног тока 2” била је једна од кључних тема недавно одржане међународне конференције о безбедности у Минхену. Управо на том скупу, амерички шеф дипломатије Мајк Помпео најавио је спремност Вашингтона да уложи милијарду долара у нове енергетске пројекте у 12 држава источне Европе у оквиру „Иницијативе три мора”. Циљ најновије иницијативе САД у Европи јесте више пута изречена стратешка намера Америке да осујети будућу енергетску зависност Европе од руских енергената. На том путу „Северни ток 2” је једна од кључних препрека.

Волфганг Ишингер, председавајући међународне конференције о безбедности у Минхену, унапред је предосетио да ће „Северни ток 2” бити једна од централних тема скупа.

„Наравно да ће ’Северни ток 2’ имати своје место на сцени током главне и бочних дебата, али и иза сцене”, најавио је Ишингер.

Рукавицу је у Минхену први бацио Ден Брулет, амерички министар енергетике. Упитан да ли Руси могу да заврше 1.224 километра дуг гасовод (након америчких санкција у децембру преостало је још око 160 километара), Брулет је одговорио: „Не могу. Биће то веома дуго одлагање зато што Русија нема технологију. Ако је развију, видећемо шта раде. Али, не мислим да је то тако лако, као што они кажу: готово смо ту, ми ћемо то завршити.” Он је додао да је „за Американце узнемирујуће да ће Немачка и други у Европи у толикој мери бити ослоњени на Русе”.

На његово прорицање злехуде судбине „Северног тока 2”, хитро је реаговао Сергеј Купријанов, шеф прес-службе „Гаспрома”. „Никад не реци никад”, загонетно је узвратио Купријанов.

Ко је од њих боље упознат са даљом судбином градње гасовода у тренутку када се швајцарска фирма „Олсиз” крајем децембра – након увођења америчких санкција – нагло повукла са пројекта у Балтичком мору? „Олсиз” је до пред крај прошле године био ангажован и на градњи „Северног тока 2” и „Турског тока” на Црном мору. Та фирма иначе једина на свету располаже неопходном технологијом за тако захтевне подводне пројекте: њени бродови су истовремено способни да спусте пет километара цеви у једном дану, наводе берзански експерти.

Руски министар енергетике Александер Новак најавио је прошлог децембра да градитељи „Северног тока 2” имају чиме да заврше преостало постављање цеви.

Да ли Русија стварно располаже таквим џокером?

Рајнер Селе, извршни директор аустријског ОМВ-а, једног од пет европских суфинансијера „Северног тока 2”, тим поводом је оптимиста.

„Колико ја разумем, фирма ’Северни ток 2’, регистрована иначе у Швајцарској, тражи брод и кладим се да ће га наћи. Колико ће им за то бити потребно, не знам. Постављање цеви у плитким водама (а та секција мегагасовода остала је незавршена) није нека изузетна технологија. Питање је да ли конструкција брода одговарајућа за такво постављање цеви. Можда је у питању други брод, а не онај у који све очи упрте”, недавно је Селе изјавио агенцији Блумберг.

О којим је овде бродовима неопходним за финиширање постављања цеви „Северног тока 2” реч?

Чим се баржа швајцарске фирме пред Нову годину повукла са градилишта на Балтику, на лондонској берзи упрли су прст у руски брод „Академик Черски”, одраније отпослат на енергопослове на Далеком истоку, у регион Сахалина. Колико ових дана, поменути брод напустио је луку Нахотка и упутио се Тајванским морем ка Сингапуру, где треба да стигне 22. фебруара на „техничко преуређење”, незванично сазнају агенције. Колико би „Академик Черски” стварно могао остати у луци Сингапур, ко би предузео његово „преобликовање” и за коју тачно намену, за сада је мистерија. Познаваоци веле да би том броду од Суецког канала до градилишта на Балтику било потребно 68 дана пловидбе. Да ли се то уклапа у планове швајцарске фирме „Северни ток 2”, загонетка је.

Који би евентуално „други брод” могао бити финишер радова на „Северном току 2”, а да се тренутно не налази на радару глобалне пажње? Познаваоци наводе да је можда реч о руском броду „Фортуна”, који се тренутно налази негде на Балтику.

Ко ће кога изненадити у случају „Северног тока 2”, одавно је постало глобално шкакљива тема.

Иначе, према најавама финансијера и градитеља гасовода (тешког око 10 милијарди евра), „Северни ток 2” доноси могућност удвострученог снабдевања Европе сибирским енергентом, и то преко Немачке.