Kakva je dalja sudbina „Severnog toka 2”

Procene Vašingtona i Moskve oko dalje sudbine rusko-zapadnoevropskog gasovoda „Severni tok 2” proteklih dana su se razlikovale kao nebo i zemlja. Za Ameriku, taj gasovod neće biti završen jer Rusi „nemaju neophodnu tehnologiju” za njegovu finalizaciju nakon odluke Vašingtona krajem prošle godine da pojedinim učesnicima tog projekta zavede drakonske sankcije. Za Kremlj pak nema dileme da će Rusija sama završti taj gasovod i da će biti pušten u rad krajem ove ili početkom sledeće godine.

U međuvremenu, sudbina „Severnog toka 2” bila je jedna od ključnih tema nedavno održane međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu. Upravo na tom skupu, američki šef diplomatije Majk Pompeo najavio je spremnost Vašingtona da uloži milijardu dolara u nove energetske projekte u 12 država istočne Evrope u okviru „Inicijative tri mora”. Cilj najnovije inicijative SAD u Evropi jeste više puta izrečena strateška namera Amerike da osujeti buduću energetsku zavisnost Evrope od ruskih energenata. Na tom putu „Severni tok 2” je jedna od ključnih prepreka.

Volfgang Išinger, predsedavajući međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu, unapred je predosetio da će „Severni tok 2” biti jedna od centralnih tema skupa.

„Naravno da će ’Severni tok 2’ imati svoje mesto na sceni tokom glavne i bočnih debata, ali i iza scene”, najavio je Išinger.

Rukavicu je u Minhenu prvi bacio Den Brulet, američki ministar energetike. Upitan da li Rusi mogu da završe 1.224 kilometra dug gasovod (nakon američkih sankcija u decembru preostalo je još oko 160 kilometara), Brulet je odgovorio: „Ne mogu. Biće to veoma dugo odlaganje zato što Rusija nema tehnologiju. Ako je razviju, videćemo šta rade. Ali, ne mislim da je to tako lako, kao što oni kažu: gotovo smo tu, mi ćemo to završiti.” On je dodao da je „za Amerikance uznemirujuće da će Nemačka i drugi u Evropi u tolikoj meri biti oslonjeni na Ruse”.

Na njegovo proricanje zlehude sudbine „Severnog toka 2”, hitro je reagovao Sergej Kuprijanov, šef pres-službe „Gasproma”. „Nikad ne reci nikad”, zagonetno je uzvratio Kuprijanov.

Ko je od njih bolje upoznat sa daljom sudbinom gradnje gasovoda u trenutku kada se švajcarska firma „Olsiz” krajem decembra – nakon uvođenja američkih sankcija – naglo povukla sa projekta u Baltičkom moru? „Olsiz” je do pred kraj prošle godine bio angažovan i na gradnji „Severnog toka 2” i „Turskog toka” na Crnom moru. Ta firma inače jedina na svetu raspolaže neophodnom tehnologijom za tako zahtevne podvodne projekte: njeni brodovi su istovremeno sposobni da spuste pet kilometara cevi u jednom danu, navode berzanski eksperti.

Ruski ministar energetike Aleksander Novak najavio je prošlog decembra da graditelji „Severnog toka 2” imaju čime da završe preostalo postavljanje cevi.

Da li Rusija stvarno raspolaže takvim džokerom?

Rajner Sele, izvršni direktor austrijskog OMV-a, jednog od pet evropskih sufinansijera „Severnog toka 2”, tim povodom je optimista.

„Koliko ja razumem, firma ’Severni tok 2’, registrovana inače u Švajcarskoj, traži brod i kladim se da će ga naći. Koliko će im za to biti potrebno, ne znam. Postavljanje cevi u plitkim vodama (a ta sekcija megagasovoda ostala je nezavršena) nije neka izuzetna tehnologija. Pitanje je da li konstrukcija broda odgovarajuća za takvo postavljanje cevi. Možda je u pitanju drugi brod, a ne onaj u koji sve oči uprte”, nedavno je Sele izjavio agenciji Blumberg.

O kojim je ovde brodovima neophodnim za finiširanje postavljanja cevi „Severnog toka 2” reč?

Čim se barža švajcarske firme pred Novu godinu povukla sa gradilišta na Baltiku, na londonskoj berzi uprli su prst u ruski brod „Akademik Čerski”, odranije otposlat na energoposlove na Dalekom istoku, u region Sahalina. Koliko ovih dana, pomenuti brod napustio je luku Nahotka i uputio se Tajvanskim morem ka Singapuru, gde treba da stigne 22. februara na „tehničko preuređenje”, nezvanično saznaju agencije. Koliko bi „Akademik Čerski” stvarno mogao ostati u luci Singapur, ko bi preduzeo njegovo „preoblikovanje” i za koju tačno namenu, za sada je misterija. Poznavaoci vele da bi tom brodu od Sueckog kanala do gradilišta na Baltiku bilo potrebno 68 dana plovidbe. Da li se to uklapa u planove švajcarske firme „Severni tok 2”, zagonetka je.

Koji bi eventualno „drugi brod” mogao biti finišer radova na „Severnom toku 2”, a da se trenutno ne nalazi na radaru globalne pažnje? Poznavaoci navode da je možda reč o ruskom brodu „Fortuna”, koji se trenutno nalazi negde na Baltiku.

Ko će koga iznenaditi u slučaju „Severnog toka 2”, odavno je postalo globalno škakljiva tema.

Inače, prema najavama finansijera i graditelja gasovoda (teškog oko 10 milijardi evra), „Severni tok 2” donosi mogućnost udvostručenog snabdevanja Evrope sibirskim energentom, i to preko Nemačke.