Путеви и станоградња дају импулс привредном расту

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, вредност изведених грађевинских радова на подручју Србије у 2019. години повећана је за 35 одсто у односу на 2018. годину. Томе су допринели модернизација пруге Београд–Будимпешта, изградња „Турског тока”, изградња ауто-пута од Сурчина до Љига, али и станоградња.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наглашавају да је у четвртом кварталу забележен раст вредности изведених грађевинских радова у односу на исти квартал 2018. године од 56,3 одсто, исказан у сталним ценама.

– Тиме је премашена и претходна рекордна стопа раста грађевинарства, из трећег квартала 2019, у којем је вредност изведених грађевинских радова повећана за 39,9 одсто, што је била до сада највиша стопа раста грађевинарства у једном кварталу од 2010. године – истичу у ресорном министарству.

Ако се гледа по регионима, у четвртом кварталу 2019. највише је порасла вредност радова у Војводини (63,8 одсто), а најмање на територији Шумадије и Западне Србије – неких 49,4 одсто. Раст је забележен и у другим деловима земље, на југу и истоку Србије 57,1 одсто, а у Београду 53,4 одсто.

Убрзана реализација и завршетак великих инфраструктурних пројеката, као и повољни услови за инвестирање, омогућили су високе стопе раста грађевинарства у претходних неколико година. Примера ради, 11,4 одсто у 2017, 13,9 одсто у 2018. и 35 одсто у 2019. години. Резултат тога је повећање учешћа грађевинарства у БДП-у, са 3,2 одсто у 2014. на више од пет одсто у 2019. години.

– У наредним годинама може се очекивати наставак позитивних трендова, имајући у виду да у оквиру инвестиционог плана „Србија 2025”, од укупно 14 милијарди евра, планиране инвестиције у транспортну инфраструктуру износе око девет милијарди евра – кажу у министарству.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско-инжењерске коморе, сматра да је повећању вредности грађевинских радова у прошлој години у знатној мери допринела високоградња, односно изградња станова.

Грађевинска оператива, која подразумева само градњу и рушење, у бруто додатој вредности 2017. године учествовала је са 4,1 одсто, у 2018. са око 4,5 одсто, док је 2019. премашила пет одсто. Према речима нашег саговорника, кључно је што је прошле године у том износу знатно повећан удео станоградње – са један одсто у 2017. на око 2,5 одсто у 2019. години.

– Високоградња је кључна за привредни раст, јер за собом вуче читаву грађевинску индустрију, од производње цигле, преко плочица, до столарије, и запошљава велики број људи. Изградња инфраструктуре такође је важна, јер запошљава домаћу индустрију производње материјала. Када се тако посматра, учешће целокупне грађевинске индустрије, која подразумева педесетак делатности, у БДП-у далеко је веће од саме оперативе, која учествује тек са пет одсто – каже Родић.

Наш саговорник очекује још веће учешће грађевинарства у бруто додатој вредности следеће године, због завршних радова у станоградњи, али и због почетка изградње Моравског коридора, што подразумева и регулацију тока Мораве. Рачуна и на обећање из инвестиционог плана „Србија 2025” да ће почети изградња и обнова водовода и канализације широм Србије.

Шири ефекат грађевинарства, што подразумева индустрију и све пропратне делатности, тешко је мерљив. Али, према процени из 2018, целокупно грађевинарство у бруто додатој вредности наше земље учествује са нешто више од 10 одсто. Поређења ради, тада је учешће саме оперативе у Аустрији било девет одсто, а целокупне индустрије 19 процената. У Француској грађевинска оператива је чинила 8,9 одсто БДП-а, а целокупна индустрија 17,8 процената. Удео грађевинске оперативе у Летонији је 8,3 одсто, а целокупне индустрије 17,5 одсто. У Шпанији зидање учествује са 7,8 процената, а цела индустрија са око 15,2 одсто.