Putevi i stanogradnja daju impuls privrednom rastu

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih građevinskih radova na području Srbije u 2019. godini povećana je za 35 odsto u odnosu na 2018. godinu. Tome su doprineli modernizacija pruge Beograd–Budimpešta, izgradnja „Turskog toka”, izgradnja auto-puta od Surčina do Ljiga, ali i stanogradnja.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavaju da je u četvrtom kvartalu zabeležen rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u odnosu na isti kvartal 2018. godine od 56,3 odsto, iskazan u stalnim cenama.

– Time je premašena i prethodna rekordna stopa rasta građevinarstva, iz trećeg kvartala 2019, u kojem je vrednost izvedenih građevinskih radova povećana za 39,9 odsto, što je bila do sada najviša stopa rasta građevinarstva u jednom kvartalu od 2010. godine – ističu u resornom ministarstvu.

Ako se gleda po regionima, u četvrtom kvartalu 2019. najviše je porasla vrednost radova u Vojvodini (63,8 odsto), a najmanje na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije – nekih 49,4 odsto. Rast je zabeležen i u drugim delovima zemlje, na jugu i istoku Srbije 57,1 odsto, a u Beogradu 53,4 odsto.

Ubrzana realizacija i završetak velikih infrastrukturnih projekata, kao i povoljni uslovi za investiranje, omogućili su visoke stope rasta građevinarstva u prethodnih nekoliko godina. Primera radi, 11,4 odsto u 2017, 13,9 odsto u 2018. i 35 odsto u 2019. godini. Rezultat toga je povećanje učešća građevinarstva u BDP-u, sa 3,2 odsto u 2014. na više od pet odsto u 2019. godini.

– U narednim godinama može se očekivati nastavak pozitivnih trendova, imajući u vidu da u okviru investicionog plana „Srbija 2025”, od ukupno 14 milijardi evra, planirane investicije u transportnu infrastrukturu iznose oko devet milijardi evra – kažu u ministarstvu.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, smatra da je povećanju vrednosti građevinskih radova u prošloj godini u znatnoj meri doprinela visokogradnja, odnosno izgradnja stanova.

Građevinska operativa, koja podrazumeva samo gradnju i rušenje, u bruto dodatoj vrednosti 2017. godine učestvovala je sa 4,1 odsto, u 2018. sa oko 4,5 odsto, dok je 2019. premašila pet odsto. Prema rečima našeg sagovornika, ključno je što je prošle godine u tom iznosu znatno povećan udeo stanogradnje – sa jedan odsto u 2017. na oko 2,5 odsto u 2019. godini.

– Visokogradnja je ključna za privredni rast, jer za sobom vuče čitavu građevinsku industriju, od proizvodnje cigle, preko pločica, do stolarije, i zapošljava veliki broj ljudi. Izgradnja infrastrukture takođe je važna, jer zapošljava domaću industriju proizvodnje materijala. Kada se tako posmatra, učešće celokupne građevinske industrije, koja podrazumeva pedesetak delatnosti, u BDP-u daleko je veće od same operative, koja učestvuje tek sa pet odsto – kaže Rodić.

Naš sagovornik očekuje još veće učešće građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti sledeće godine, zbog završnih radova u stanogradnji, ali i zbog početka izgradnje Moravskog koridora, što podrazumeva i regulaciju toka Morave. Računa i na obećanje iz investicionog plana „Srbija 2025” da će početi izgradnja i obnova vodovoda i kanalizacije širom Srbije.

Širi efekat građevinarstva, što podrazumeva industriju i sve propratne delatnosti, teško je merljiv. Ali, prema proceni iz 2018, celokupno građevinarstvo u bruto dodatoj vrednosti naše zemlje učestvuje sa nešto više od 10 odsto. Poređenja radi, tada je učešće same operative u Austriji bilo devet odsto, a celokupne industrije 19 procenata. U Francuskoj građevinska operativa je činila 8,9 odsto BDP-a, a celokupna industrija 17,8 procenata. Udeo građevinske operative u Letoniji je 8,3 odsto, a celokupne industrije 17,5 odsto. U Španiji zidanje učestvuje sa 7,8 procenata, a cela industrija sa oko 15,2 odsto.