Успавана варош под Ловћеном

Цетиње – Некада се говорило да Црногорци имају само један виц који стално понављају и притом се увек грохотом смеју. Као, неки странац је питао Цетињанина: Кад креће вапор (брод) за Котор? Уследио је одговор: Око подне, ако буде воде!

Данас се на Цетиње стиже са више страна, а најлакше је из два правца – магистралним путем од Будве и, са друге стране, преко Подгорице. Наравно, и даље је најатрактивнији пут серпентинама, од Котора. У плану је да се изгради жичара која би до Ловћена и Цетиња водила директно с мора.

Дакле, до Цетиња се лако долази, али овај град – музеј, са двадесетак хиљада становника, и даље је на маргини привредног и, зачудо, туристичког живота Црне Горе. А могао би да буде изузетна туристичка атракција због својих знаменитости, од чудесног Цетињског манастира до Краљевског позоришта Зетски дом.

Синоним за Цетиње су Његош и Ловћен. Мада овде неки све гласније, покушавају да оспоре и релативизују величину чак и ловћенског мудраца, говорећи да је геноцидан песник – као да је живео у ово наше лицемерно и дволично доба, а не у своје гордо и витешко.

Ловћен је најстарији од четири национална парка у Црној Гори, проглашен 1952. године. С обзиром на поднебље (овде се сударају морска и континентална клима), ово подручје представља ваздушну бању за активан одмор, рекреацију и опоравак од многих болести. Разматра се могућност да Иванова корита на Ловћену постану климатско-лечилишни центар. Овакав центар би нарочито био погодан за лечење болести дисајних органа, као и такозване менаџерске болести.

Различити климатски утицаји условили су појаву веома богатог иразноврсног биљног и животињског света.

Стари пут од Котора вијуга уз Ловћен до Његуша, живописног планинског села, у којем се налазе родне куће Петра Другог Петровића Његоша и последњег владара Црне Горе – краља Николе Првог Петровића.

Посебну вредност овог националног парка чини културно-историјско наслеђе. На релативно малом простору Ловћенског парка, највише сакралних споменика културе углавном је лоцирано на подручју Његуша и Иванових корита.

Ту је девет цркава и манастир светог Преображења.

Националним парком је дуго доминирала Његошева капела на Језерском врху, месту које је велики песник и мислилац још за живота изабрао за вечни починак.

Уместо капеле, између 1970. и 1974. године подигнут је маузолеј, дело хрватског вајара Ивана Мештровића. На улазу у маузолеј стоје каријатиде – два стилизована црногорска женска лика, која симболично чувају крипту и испред ње Његошеву гранитну фигуру, тешку 28 тона. Са видиковца, у непосредној близини, пружа се незабораван поглед на Бококоторски залив, Скадарско језеро, Цетиње и Катунску нахију коју је чувени Бернанд Шо, када је угледао, назвао „Камено море”.

Својеврстан архитектонски реликт представљају чувене ловћенске серпентине којима се стиже до маузолеја.

И овај национални парк, баш као и Скадарско језеро има Центар за посетиоце, на Ивановим коритима.У Центру се налази „соба вука”, карактерстичне дивље животиње овог поднебља и природњачка соба са хербарском поставком.

Излетници и планинари често користе добро маркиране и обележене стазе, од којих се издвајају три: кружна стаза Палац – Трештеник – Шанчеви – Коложун – Вјетрени Млин – Долови – Палац, у дужини од 12,7 километара, затим Иванова корита –Језеро – Буковица у дужини од 12 километара и Иванова корита –Мајстори, дужине 4,5 километара.

Стручни сарадник за односе са јавношћу у Јавном предузећу „Национални паркови Црне Горе” Маријана Џаковић нас информише да су у сва четири црногорска национална парка (Ловћен, Скадарско језеро, Биоградска гора и Дурмитор) у току припреме пред предстојећу туристичку сезону. По њеним речима, уз финансијску подршку Канцеларије аустријско-црногорског партнерства, НП „Ловћен” штампао је своју планинарско-туристичку мапу и припремио едукативну стазу Трештеник.

– Што се тиче смештајних капацитета, бунгалови на Ивановим коритима спремно дочекују прве госте, вели Џаковић.