Uspavana varoš pod Lovćenom

Cetinje – Nekada se govorilo da Crnogorci imaju samo jedan vic koji stalno ponavljaju i pritom se uvek grohotom smeju. Kao, neki stranac je pitao Cetinjanina: Kad kreće vapor (brod) za Kotor? Usledio je odgovor: Oko podne, ako bude vode!

Danas se na Cetinje stiže sa više strana, a najlakše je iz dva pravca – magistralnim putem od Budve i, sa druge strane, preko Podgorice. Naravno, i dalje je najatraktivniji put serpentinama, od Kotora. U planu je da se izgradi žičara koja bi do Lovćena i Cetinja vodila direktno s mora.

Dakle, do Cetinja se lako dolazi, ali ovaj grad – muzej, sa dvadesetak hiljada stanovnika, i dalje je na margini privrednog i, začudo, turističkog života Crne Gore. A mogao bi da bude izuzetna turistička atrakcija zbog svojih znamenitosti, od čudesnog Cetinjskog manastira do Kraljevskog pozorišta Zetski dom.

Sinonim za Cetinje su Njegoš i Lovćen. Mada ovde neki sve glasnije, pokušavaju da ospore i relativizuju veličinu čak i lovćenskog mudraca, govoreći da je genocidan pesnik – kao da je živeo u ovo naše licemerno i dvolično doba, a ne u svoje gordo i viteško.

Lovćen je najstariji od četiri nacionalna parka u Crnoj Gori, proglašen 1952. godine. S obzirom na podneblje (ovde se sudaraju morska i kontinentalna klima), ovo područje predstavlja vazdušnu banju za aktivan odmor, rekreaciju i oporavak od mnogih bolesti. Razmatra se mogućnost da Ivanova korita na Lovćenu postanu klimatsko-lečilišni centar. Ovakav centar bi naročito bio pogodan za lečenje bolesti disajnih organa, kao i takozvane menadžerske bolesti.

Različiti klimatski uticaji uslovili su pojavu veoma bogatog iraznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Stari put od Kotora vijuga uz Lovćen do Njeguša, živopisnog planinskog sela, u kojem se nalaze rodne kuće Petra Drugog Petrovića Njegoša i poslednjeg vladara Crne Gore – kralja Nikole Prvog Petrovića.

Posebnu vrednost ovog nacionalnog parka čini kulturno-istorijsko nasleđe. Na relativno malom prostoru Lovćenskog parka, najviše sakralnih spomenika kulture uglavnom je locirano na području Njeguša i Ivanovih korita.

Tu je devet crkava i manastir svetog Preobraženja.

Nacionalnim parkom je dugo dominirala Njegoševa kapela na Jezerskom vrhu, mestu koje je veliki pesnik i mislilac još za života izabrao za večni počinak.

Umesto kapele, između 1970. i 1974. godine podignut je mauzolej, delo hrvatskog vajara Ivana Meštrovića. Na ulazu u mauzolej stoje karijatide – dva stilizovana crnogorska ženska lika, koja simbolično čuvaju kriptu i ispred nje Njegoševu granitnu figuru, tešku 28 tona. Sa vidikovca, u neposrednoj blizini, pruža se nezaboravan pogled na Bokokotorski zaliv, Skadarsko jezero, Cetinje i Katunsku nahiju koju je čuveni Bernand Šo, kada je ugledao, nazvao „Kameno more”.

Svojevrstan arhitektonski relikt predstavljaju čuvene lovćenske serpentine kojima se stiže do mauzoleja.

I ovaj nacionalni park, baš kao i Skadarsko jezero ima Centar za posetioce, na Ivanovim koritima.U Centru se nalazi „soba vuka”, karakterstične divlje životinje ovog podneblja i prirodnjačka soba sa herbarskom postavkom.

Izletnici i planinari često koriste dobro markirane i obeležene staze, od kojih se izdvajaju tri: kružna staza Palac – Treštenik – Šančevi – Koložun – Vjetreni Mlin – Dolovi – Palac, u dužini od 12,7 kilometara, zatim Ivanova korita –Jezero – Bukovica u dužini od 12 kilometara i Ivanova korita –Majstori, dužine 4,5 kilometara.

Stručni saradnik za odnose sa javnošću u Javnom preduzeću „Nacionalni parkovi Crne Gore” Marijana Džaković nas informiše da su u sva četiri crnogorska nacionalna parka (Lovćen, Skadarsko jezero, Biogradska gora i Durmitor) u toku pripreme pred predstojeću turističku sezonu. Po njenim rečima, uz finansijsku podršku Kancelarije austrijsko-crnogorskog partnerstva, NP „Lovćen” štampao je svoju planinarsko-turističku mapu i pripremio edukativnu stazu Treštenik.

– Što se tiče smeštajnih kapaciteta, bungalovi na Ivanovim koritima spremno dočekuju prve goste, veli Džaković.