У Стразбуру 1.200 тужби против Србије

До краја овог или почетком наредног месеца биће усвојен закон о уставним суду који уводи уставну жалбу, значајно средство за заштиту права грађана, па и за суђења у разумном року. Таква законска могућност обезбедиће комплетнију заштиту права грађана на домаћем терену, а тиме и мање наших тужби пред Европским судом у Стразбуру. Други закон који треба да допринесе бољој заштити права јесте онај о бесплатној правној помоћи, рекао је јуче Душан Петровић, министар правде Србије, на регионалној конференцији о улози врховних судова у примени Европске конвенције о људским правима на националном нивоу.

Србија, као и друге земље у транзицији, има задатак да усклади своје стандарде с међународним, а потписивањем конвенције се обавезала да поштује и њене вредности, приметила је Вида Петровић-Шкеро, председница Врховног суда Србије, на скупу у чијем раду учествују представници 13 земаља.

Говорећи на који начин се у пракси потврђује ауторитет Европског суда, Жан-Пол Коста, председник тог суда, подсетио је да ни та институција, међутим, није увек непогрешива, нити се све одлуке у Стразбуру доносе увек једногласно. Држава која изгуби спор, да би спровела одлуку Европског суда, често је у ситуацији да промени неки споран домаћи пропис, али има и земаља које не чекају да им се то деси, па законе благовремено прилагођавају Европској конвенцији. Србија је члан СЕ тек три године, а 1.200 наших тужби у Стразбуру, колико их тамо сада има, председник Коста не сматра великим бројем, али верује да ће их убудуће бити и више.

Филип Боаја, директор Генералног директората Савета Европе, сматра да заштиту права гарантованих конвенцијом треба да обезбеде пре свега национални судови, а тек кад се у томе не успе, да такви случајеви стижу у Стразбур. Иако се конвенција може директно примењивати у свим државама чланицама, у пракси није увек тако. Када би се та могућност користила број тужби у Стразбуру био би упола мањи.

У жељи да Србија добије независно, ефикасно и поштено правосуђе, министар правде је подсетио да је због тога и покренуо поступак за разрешење судија због застарелости у случају Иларион, јер "такве срамотне ствари морају нестати из нашег правосуђа".

Застарелост у овом случају је недопустива, а да ли је, ко и колико допринео да се тај поступак одуговлачи и на крају предмет застари - тек треба утврдити, сматра Вида Петровић-Шкеро, председница Врховног суда Србије. Министар правде Душан Петровић, како је објаснила, само је користио своје законско овлашћење да покрене поступак за разрешење судија у том предмету. Иако у свим правним системима постоји могућност застарелости, у овако тешким случајевима сексуалног злостављања деце то је недопустиво.

Филип Боаја истим поводом рекао је да је Савет Европе недавно сачинио конвенцију о заштити деце од злоупотреба и сексуалног искоришћавања којом ће се рок застарелости у оваквим случајевима продужити и позвао Србију да приступи потписивању тог документа.