U Strazburu 1.200 tužbi protiv Srbije

Do kraja ovog ili početkom narednog meseca biće usvojen zakon o ustavnim sudu koji uvodi ustavnu žalbu, značajno sredstvo za zaštitu prava građana, pa i za suđenja u razumnom roku. Takva zakonska mogućnost obezbediće kompletniju zaštitu prava građana na domaćem terenu, a time i manje naših tužbi pred Evropskim sudom u Strazburu. Drugi zakon koji treba da doprinese boljoj zaštiti prava jeste onaj o besplatnoj pravnoj pomoći, rekao je juče Dušan Petrović, ministar pravde Srbije, na regionalnoj konferenciji o ulozi vrhovnih sudova u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima na nacionalnom nivou.

Srbija, kao i druge zemlje u tranziciji, ima zadatak da uskladi svoje standarde s međunarodnim, a potpisivanjem konvencije se obavezala da poštuje i njene vrednosti, primetila je Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, na skupu u čijem radu učestvuju predstavnici 13 zemalja.

Govoreći na koji način se u praksi potvrđuje autoritet Evropskog suda, Žan-Pol Kosta, predsednik tog suda, podsetio je da ni ta institucija, međutim, nije uvek nepogrešiva, niti se sve odluke u Strazburu donose uvek jednoglasno. Država koja izgubi spor, da bi sprovela odluku Evropskog suda, često je u situaciji da promeni neki sporan domaći propis, ali ima i zemalja koje ne čekaju da im se to desi, pa zakone blagovremeno prilagođavaju Evropskoj konvenciji. Srbija je član SE tek tri godine, a 1.200 naših tužbi u Strazburu, koliko ih tamo sada ima, predsednik Kosta ne smatra velikim brojem, ali veruje da će ih ubuduće biti i više.

Filip Boaja, direktor Generalnog direktorata Saveta Evrope, smatra da zaštitu prava garantovanih konvencijom treba da obezbede pre svega nacionalni sudovi, a tek kad se u tome ne uspe, da takvi slučajevi stižu u Strazbur. Iako se konvencija može direktno primenjivati u svim državama članicama, u praksi nije uvek tako. Kada bi se ta mogućnost koristila broj tužbi u Strazburu bio bi upola manji.

U želji da Srbija dobije nezavisno, efikasno i pošteno pravosuđe, ministar pravde je podsetio da je zbog toga i pokrenuo postupak za razrešenje sudija zbog zastarelosti u slučaju Ilarion, jer "takve sramotne stvari moraju nestati iz našeg pravosuđa".

Zastarelost u ovom slučaju je nedopustiva, a da li je, ko i koliko doprineo da se taj postupak odugovlači i na kraju predmet zastari - tek treba utvrditi, smatra Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Ministar pravde Dušan Petrović, kako je objasnila, samo je koristio svoje zakonsko ovlašćenje da pokrene postupak za razrešenje sudija u tom predmetu. Iako u svim pravnim sistemima postoji mogućnost zastarelosti, u ovako teškim slučajevima seksualnog zlostavljanja dece to je nedopustivo.

Filip Boaja istim povodom rekao je da je Savet Evrope nedavno sačinio konvenciju o zaštiti dece od zloupotreba i seksualnog iskorišćavanja kojom će se rok zastarelosti u ovakvim slučajevima produžiti i pozvao Srbiju da pristupi potpisivanju tog dokumenta.