Краљевска циркуска представа

Добро де, можда стварно нико није објаснио Џорџу Лукасу и Стивену Спилбергу да је такозвани хладни рат завршен, бар у оном виду како је то представљено у њиховом најновијем подухвату „Индијана Џонс и Краљевство кристалне лобање“, који после недавне светске премијере у Кану, сада хара планетарним биоскопима.

 Додуше, где сте чули да би сексепилни професор археологије, могао да се окуша у данашњем „Рату против терора“ када је у своју прву велику авантуру – „Отимачи изгубљеног ковчега“ (1981) кренуо током 1936. године па би данас, у евентуалном сусрету са талибанима и Ал-Каидом, имао више од сто година. Дакле, Лукас (косценариста и продуцент) и Спилберг (редитељ), свели су се на једино могуће – да свог иовако времешног јунака, после скоро 20 година од последње авантуре зване „Индијана Џонс и последњи крсташки рат“ (1989), сада физички сместе у раздобље интензивне америчке противсовјетске параноје и хистерије и Мaкартијевог „лова на црвене вештице“.

 Пустоловни и наочити Индијана Џонс и даље је оличен у лику и телу легендарног Харисона Форда (66) који, гле чуда, уопште није остарио. Подмладили су га специјални ефекти и сва нова чуда узнапредоване дигиталне и монтажне технологије из кухиње Спилберг-Лукас, којим и овај, четврти филм из култног серијала, обилује.

 У најкраћем, двојац Лукас-Спилберг, постављају гледаоца у позицију учесника у велелепној, 124-минутној циркуској представи. Сви су у сваком тренутку свесни присуства разнородних трикова, с тим што нема мађионичара и магије већ виртуозне монтаже и компјутерских чудеса која су, додуше, већ виђена и у „Трансформерсима“ или „Умри мушки 4.“.  

 У сва четири филма из серијала о Индијани Џонсу, Спилберг кокетира и са жанром пустоловине и акције и са научном фантастиком. У „Отимачима изгубљеног ковчега“, мистични ковчег из наслова само у једном тренутку уништава десетак нациста, у „Уклетом храму“ следбеници богиње Кали имају неумерене амбиције захваљујући магији, док је у „Последњем крсташком рату“у причу уплетен и легендарни свети Грал. У „Краљевству Кристалне лобање“ отишло се најдаље, чак до ванземаљаца!

 Таман што је успео да се ратосиља свих замки које су му у пустињама Неваде постављали руски шпијуни и преживи атомску бомбу, Индијана се обрео у прашумама Перуа и Амазоније, суочио са племенима мајмуна, џиновским мравима, смртоносним шкорпијама, живим песком… Но, то није ништа спрам опасности зване Ирина Спалко (Кејт Бленчит), која се лажно представља као научница а заправо је зли совјетски пуковник, тајни агент на задатку. Среће Индијана и свог сина Мета (Шија Лабеф), чије увођење у филм наговештава и будуће наставке серијала, покушава да разреши мистерију лобање Акатора коју и Руси и Амери јако желе јер њено поседовање значи господарење светом, а иза свега тога стоје ванземаљци…

 Чињеница је да је ово занатски одлично сложен филм, пун акције и атракције, и као такав он неће разочарати поклонике Индијане Џонса. Сви они који то унапред нису, патиће због приземности дијалога, недостатка неопходне духовитости и повремене досаде.