Валцер за наркокумове

Специјално за „Политику”

Мексико, јуна – Валцер за наркокумове, романи о принцу који осваја побожну лепојку, светац за заштиту од закона, нове мртвачнице и капеле, све су то успутни производи цветајућег наркобизниса. Питоми купус, грашак и боранија расту на лејама, одмах поред засада марихуане и засеченог мака, око града Кулиакана, престонице провинције Синалоа и епицентра мексичког растућег наркотрафикантског бизниса.

Пред кућерцима паркирани су џипови и хамери. Станови тек треба да се надграде, или су далеко од очију и нишана завучени у неку хацијенду са аеродромском пистом у предграђу. Центар Кулиакана је за бизнис, забаву и културно уздизање. Пре двадесетак година овај град од 700.000 становника подмиривао се са две мртвачнице, данас их има 20, а граде се и нове. „Радије ћу пет година бити краљ, него петнаест година волина”, весело се певуши у рефрену једне од стотину турбофолк песмица које се врте на радио-таласима широм земље сомбрера. Оне спадају у тренд наркокултуре, величају храброст, раскошан и кратак живот младих босова. Певају се на забавама боље рангираних кумова, уживо…Али народ их на цедеовима купује као алву. Када су недавно наручиоци наркобалада, певаних уз малу хармонику у ритму полке или по такту валцера, незадовољни изведеним нумерама усмртили суперзвезду Серхија Хомеса (34), лице му је претходно унакажено опекотинама од жара. На очима од којих су црвенеле све мексичке тинејџерке остали су угашени опушци. Трубадури наркопопевки слушају се све више са обе стране границе, и у САД и у Мексику, упркос томе што су их поједине радио-станице избациле из свог програма да се „убице и криминалци не би величали као хероји”.

Кад црква прокишњава 

Тешко је разлучити стварност од фикције, нарицање над мртвима од весело-тугаљивог романтично баналног турбонаркофолка. Али они који се на научној бази баве наркобизнисом кажу да само у граду Кулиакану живи насеље од хиљаду пет стотина професионалних убица. Њихов је посао да за шаку долара (хиљаду, две, пет… убију означеног, тачно по поруџбини: метак, нож, конопац…одсечена рука, прст, нос, уши…го или обучен…са подједнаким еланом одрађује се сваки детаљ из наркорецепта за ућуткивање издајника. Сачекуша или тихо дављење? То свакако зависи искључиво од пословног циља наручиоца. Закони паблик рилејшена су јасни. Важна је порука која се шаље живима. Убијају се новинари, полицајци, наркопевачи, свештеници, не само наркоси из супротног картела.

Кратак живот наркобизнисмена увијен је у романтичну обланду. У врелој, влагом засићеној, престоници налази се и малена црква. Млада лепојка сваке недеље понизно одлази на мису. И док у усхићењу моли Свевишњег за опроштај, на њено лепо лице падају капи кише. Црквени кров прокишњава, али ту је спасилац који стиже у метализираној грдосији на четири точка. Он поправља лимени усијани кров на цркви, спасава лепојкино лице и само се по себи разуме…осваја њено срце. Идила је брзо окончана серијом рафала из неког калашњикова. Главни лик из новог романа „Бандит јарац” усмрћен је само неколико месеци пошто је црква престала да прокишњава. Лепојкино лице остало је оквашено. Заувек.

Светац против полиције

 Међу бројним писцима који су се решили да своје списатељско перо изоштравају на теми дроге, гериле, опасног живота, оружја смрти, и све то мешају са медним пољупцима какве побожне враголанке, истиче се Леонидас Алфаро Бедоља. Он управо довршава свој седми роман смештен у Кулиакану, као и радња претходних шест прича. „Ово је једино место, каже за локалне новине популарни писац, где су ликови из стварности занимљивији и моћнији него у фикцији, па је зато непресушни извор инспирације.”

Духовност на овом поднебљу није запостављена. Хесус Малверде је као заштитник наркокумова промовисан у свеца још када га је као мексичког Робина Худа, док је „узимао од богатих и давао сиромашнима”, изрешетала (1909) мексичка полиција. Он сада са неба штити све своје следбенике на њиховим трновитим стазама.

Светилиште на његовом гробу, у Кулиакану, посећују најмоћнији кумови. Ту добијају благослов и заштиту за даље подухвате. Придружују им се и сиромашни илегалци. Они од светог Малвердеа очекују да их заштити од полиције кад илегално прелазе границу у потрази за послом у САД. Са друге стране, у обећаној земљи, ликови овог наркосвеца могу се наћи на мајицама или уцртани на фигурама за срећу. Многи успешни калифорнијски Мексиканци у својим вилама подигли су олтар светом Малвердеу. Мање имућни се само миришу његовим парфемом. И то је доста да растера полицију.

 Светац је, међутим, доста подбацио у свом родном Мексику. У земљи је за осамнаест месеци 4.000 људи подлегло под налетом професионалних убица. Седам федералних полицајаца погинуло је у Кулиакану покушавајући да уђе у кућу једног од кумова картела, прошле недеље. За тог негостољубивог домаћина из Синалое верује се да је наручио убиство шефа федералне полиције у Мексико Ситију 8. маја. Више се о земљама Латинске Америке, где расте наркомафија, не говори као о „колумбизацији”. Сада се за Перу, на пример, каже да се страхује од његове „мексиканизације”. Трубадури и писци вредно стварају своја дела и извозе их у свет. Има још црквених кровова који прокишњавају и још више уплаканих удовица у Кулиакану.