Да ли ће Београд на води бити „спаваоница”

У ранијим текстовима писао сам о проблему саобраћају и тврдио да Београду прети саобраћајни инфаркт.

Релативно уске улице у старом делу града, подужно паркирање, често обострано и контејнери на коловозу значајно успоравају саобраћај и доводе до кретања возила у колонама, а тиме и значајног загађења ваздуха.

Анализом саобраћајне мреже лако је утврдити ограничене

могућности у промени режима саобраћаја, у грађевинској

интервенцији на раскрсницама, и проширењу коловоза.

Београд на води данас је најмаркантније градилиште. Тешко да у Европи постоји тако атрактивна локација уз реку на којој се тако интензивно гради. Међутим, увидом у нову макету

уочено је погушћавање локације, углавном са стамбеним објектима. Није тешко закључити да ће се на тој локацији бити и много више возила, и да ће прорачун један стан једнако 1,1 паркинг место бити брзо превазиђен. Скупи станови, ексклузивна локација говоре да је реално да се рачуна један стан= 3 паркинг места, можда и четири. А то подразумева значајно већи број паркинга на локацији и значајно већи удар у вршном часу на примарну мрежу градских саобраћајница у околини Београда на води. Када посао буде окончан, путовање на посао и са посла трајаће три сата и дуже, а то је неодрживо. Као решење нуди се метро. Није јасно како ће метро опслужити Београд на води. Ако је трг испред старе железничке станице предвиђен за метро станицу, зашто се сада реконструише, када ће морати да се поново раскопава и дислоцира скупа линијска инфраструктура, када започне изградња метроа, или се метро увлачи у локацију. То није јасно.

Дошло је време да се на најопетрећенијим правцима денивелишу неки саобраћајни токови и реализују тунелски пролази. Трг Славија је прави пример да се уз све напоре који се чине саобраћај не може решити у нивоу. Поједини саобраћајни токови морају се денивелисати како би се спречио потпуни колапс саобраћаја. Не види се да се на томе ради.

Уочено је да се на локацији Београда на води форсира становање, а да су готово маргинализовани објекти културе. Деценијама уназад на тој локацији и локацији на супротној страни Саве (Блок 18) предвиђали смо тргове, паркове, чесме и то посвећене нашим заслужним, грађанима, али и места за скулптуре, а све у циљу хуманизације простора. Из макете Београда на води не види се да инвеститори то желе. Постоји могућност да та локација постане стерилна. Није касно да се евентуални пропусти исправе.

Др Бранимир Ујдур,
дипл. грађ. инж. научни сарадник