Дружење, добра клопа, удобан смештај...

Одболовали су прву испитну „грозницу” у својој академској каријери и тек сада, после готово пола године прилагођавања новој средини и напорног учења, најзад могу да се опусте. Нешто више од 1.200 бруцоша смештених у студентским домовима до сада  је већ упознало своје цимере, колеге из читаоница, младиће и девојке са којима живе на истим спратовима... Али, тек после испитног рока за њих почиње период по коме ће и деценијама касније памтити студентски живот. Дружења, журке, мувања на „клупицама”, чак и прва пијанства због неузвраћених љубави... све су то успомене које ће стећи живећи у колективном смештају.
Академци из унутрашњости живе у укупно 14 домова који постоје у оквиру Установе „Студентски центар Београд” и имају нешто више од 9.500 буџетских места.

А сваки од ових објеката по нечему је посебан и то најбоље знају они који у њему станују.

На „Карабурму” највише јуришају правници, машинци, богослови и студенти техничких факултета, и сви они већ деценијама се заклињу да је у овом дому дружење најбоље. Социјални живот многих од станара овог дома развио се, веровали или не, у купатилима. Она су спратна, заједничка и буквално незаобилазна за све. Ту се дешава и највише познанстава која прерастају у кафенисања и доживотна пријатељства. Ако, кад мало отопли, будете пролазили поред овог дома у вечерњим сатима, знаћете и зашто он важи за један од највеселијих – сваке вечери у дворишту се окупљају академци који неретко и запевају. „Карабурма” је уз то и један од најпрестижнијих домова – једнокреветне собе, популарне самице, доступне су само студентском „крем де ла крему” са најбољим просеком на факултетима. Овај дом је и најмлађи у братству установа за смештај студената, а прве станаре примио је пре четрдесет година.

Насупрот живахној „Карабурми” је и озбиљнији, најстарији студентски дом „Краљ Александар Први”, међу академцима познат под старим именом „Лола”. Постоји нешто више од девет деценија, а иначе је адреса најмарљивијих академаца, пошто, кажу његови станари, има идеалне услове за студенте посвећене озбиљном учењу.
Највећи је „Студентски град” са четири студентска дома, а сваки од њих капацитета је од 1.000 до 1.200 места. И за њега важи да је то једно од места на којима се најлакше стичу другарства, а њихова „линија” у мензи такође је једна од најомиљенијих. Први блок Студењака ради и као хостел. Собе најчешће изнајмљују страни студенти и професори, али и млади туристи који у Србију долазе због манифестација као што су „Бир фест”, „Егзит”, Сабор трубача у Гучи… Иста опција постоји и у „Рифату Бурџевићу”. А према речима академаца, у њиховом студентском ресторану служи се најбоља клопа.

Ако гледамо појединачно, „Патрис” је ипак највећи јер по капацитетима надмашује сваки од четири дома у оквиру Студењака. У њему је смештено око 1.250 студената. И у њему, и у „Слободану Пенезићу”, студенти се највише хвале добрим дружењем, као и у „Четвртом априлу” који је на Вождовцу и за који се отимају академци ФПН-а, ФОН-а, Високе електротехничке школе, Фармацеутског и Саобраћајног факултета.

Најмањим бројем места, свега 155, истиче се „Жарко Мариновић” у Земуну. Овај дом дели зграду са Високом медицинском школом па тако овдашњи академци имају шансу да директно из кревета „ускоче” у слушаонице које су на свега неколико десетина корака од њихових соба.

„Кошутњак” је, чини се, на најидеалнијем месту. Смештен усред „плућа Београда”, окружен зеленилом једне од најлепших градских шума. У њега је „будућност” стигла пре него у остале објекте „Студентског центра” па овдашњи академци, на чуђење колега из других, мање сређених домова, помоћу студентске картице пале и гасе светло у својим собама.

Студентски дом „Мика Митровић” за академце са хендикепом је модернизован и простор им је у потпуности прилагођен – од улаза па све до туш кабина у собама за студенте који се крећу уз помоћ колица. Уз то, они којима је то потребно овде могу становати и са својим персоналним асистентима – људима у које имају највише поверења и на које могу да се ослоне – оцем или мајком, братом или сестром, другом или другарицом. У почетку је овај дом био резервисан само за реконвалесценте и студенте са хендикепом, али сада је за њих опредељен део соба, док у осталима живе колеге које су места добиле на регуларним расподелама.

Једини објекат „Студентског центра Београд” резервисан само за девојке јесте „Вера Благојевић”, а састоји се из два дома. Ни овде није лагано доћи па места углавном припадну најамбициознијим и најбоље рангираним дамама на расподелама.