Поломљене плоче и оштећења – чека се обнова

Попуцали и изваљени плочници, оронуле декоративне жардинијере, дотрајале надстрешнице јавног превоза, оштећења и напрслине око обележја... Управо овако годинама изгледа пространи плато код Вуковог споменика. Сваког дана преко и испод овог важног саобраћајног чворишта за трамваје, аутобусе и градску железницу прође неколико хиљада Београђана.

– Пре неко вече сам се враћао с посла и одједном осетио да губим равнотежу. Када сам се „вратио у нормалу”, схватио сам да сам нагазио између два изваљена плочника на овом платоу. Не могу да верујем да ову прометну тачку у граду годинама нико нема намеру да среди. Можда ће се сетити када се неко озбиљно повреди – замерио је суграђанин Марко Павловић који се јавио нашем листу.

На врло лоше стање платоа код Вуковог споменика већ дуже се жале и други грађани који свакодневно прелазе преко њега. Осим пропалог и увелико неугледног плочника, како кажу, смета им и то што су изваљене камене и гранитне плоче тако и остављене.

– Увече, овај плато је врло лоше осветљен па ко није из овог краја и не зна за ове препреке на пешачком коридору лако може да поломи ногу или изврне зглоб. Осим тога, завученији делови платоа постали су и јавни тоалет па поготову када је топлије платоом се шири несносни смрад – наглашава суграђанка Милица Николић.

Отац српске азбуке тешко да би се поносио данашњом сликом платоа на коме му је подигнуто обележје јер уз све наведено највећи проблем је што надлежни већ дуже не излазе са планом за обнову овог девастираног простора у центру града. Назнаке да би бољи дани за плато могли да дођу појавиле су се пре око четири године када је Дирекција за грађевинско земљиште расписала тендер за израду техничке документације за уређење платоа код Вуковог споменика са обе стране – и са оне на којој је споменик, и са супротне која се ослања на ЕТФ и Машински факултет (страна платоа на којој је фонтана). У међувремену, тендер је добио „Андзор инжењеринг” из Новог Сада који је урадио и предао надлежнима идејно решење за нови изглед овог платоа. Овај пројекат са приказом будућег изгледа платоа, каже Зоран Вукадиновић, директор овог предузећа, завршен је и предат крајем 2017, односно почетком 2018, и добио је сагласност свих надлежних. Како прецизира, задатак је био да се осмисли будуће партерно уређење обе стране платоа на потезу од Булевара краља Александра до Краљице Марије, као и уређење улаза у подземну железницу, водоводних, канализационих и светлосних инсталација.

Тендер на ком је „Андзор” победио, како је још 2016. „Политика” писала, предвидео је да се уклоне све препреке и да се плато обједини и интегрише са постојећим парком, да се дрвореди и зелене површине сачувају, а да се жардинијере и остатак платоа обогате додатним зеленилом. Замисао је и да плато оивичен Булеваром краља Александра, Рузвелтовом и Краљице Марије добије и нове коцке за које ће се користити искључиво трајни и отпорни материјали. Како је још 2016. наведено, будући ивичњаци, граничници, стубићи, сливници, шахтови, клупе, канте за смеће, држачи за бицикле, надстрешнице на стајалиштима код Вуковог споменика морали би да буду у складу са Каталогом урбаног мобилијара.

Идеја је и да се у подземним пролазима који прокишњавају уради нова хидроизолација, а освежена би била и фонтана на овом платоу. Као могући нови садржаји помињане су и зелене површине са водоскоцима и лифт уз излаз из подземног пролаза на раскрсници Рузвелтове и Краљице Марије. Помињана је и уградња косих платформи у подземним пролазима за кретање особа са инвалидитетом, као и редизајн надстрешница на подземним пролазима.

Идејно решење које је пратило ове ставке из тендера је спремно, али сада се чека – извођач.

Није у плану

Плато код Вуковог споменика ипак није међу приоритетима за обнову за 2020. Како су за наш лист навели у Дирекцији за грађевинско земљиште, програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2020, који је усвојила Скупштина града, нису предвиђене активности на уређењу платоа код Вуковог споменика.

Две и по деценије подземне станице

Вуков споменик је и једна од три централне станице градске железнице. Простире се испод Рузвелтове улице и парка „Ћирило и Методије”, а рађена је по угледу на метро станице у свету. Станица „Вуков споменик” један је од најзначајнијих објеката у Београдском железничком чвору. Намењена је саобраћају путничких возова, али представља и први корак у остварењу дугогодишњег београдског сна о брзом подземном превозу. Радови на овој савременој станици почели су 1989. године, а отворена је у лето 1995. године.