Биљне болести и штеточине униште годишње до 40 одсто усева у свету

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) проценила је да биљне болести и штеточине униште годишње до 40 одсто усева широм света у вредности 220 милијарди долара, рекла је данас извршна директорка Удружења за заштиту биља у Србији (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Катарина Кринуловић.

Она је казала да би пољопривредна производња требало да порасте за око 60 одсто до 2050. године да би се прехранила светска популација.

У панел-дискусији у оквиру глобалне кампање у свету „Заштитимо биље, заштитимо живот” којом се обележава Међународна година здравља биља, рекла је да биљке чине 80 одсто хране људи и производе 98 одсто кисеоника који се удише.

„Здравље биља је све више угрожено, биљне болести и штеточине се појављују све раније у сезони и на местима где раније нису постојали, а томе су допринеле климатске промене, али и људске активности као међународна трговина и транспорт које су омогућиле и нехотично преношење болести и штеточина у нова станишта”, рекла је Кринуловић.

Додала је да је због тога важно да се подигне свест људи о значају заштите и очувања здравља биља, како због стварања услова за производњу довољне количине хране за растућу људску популацију, тако и у погледу заштите животне средине и очувања екосистема.

Удружење је, према речима Кринуловић, иницирала спровођење кампање о потреби заштите здравља биља у Србији „како би се подигла свест домаће јавности о значају заштите биља јер се само заједничким деловањем може обезбедити одрживи развој”.

У оквиру Међународне конвенције за заштиту биља (IPPC) спроводе се, како је рекла, бројне мере са циљем да се заштити њихово здравље.

Истакла је да Удружење има подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије јер се „само заједничким деловањем могу постићи резултати, разменити искуства на међународном нивоу и пренети добра пракса из ЕУ у Србију”, преноси Бета.

Државни секретар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Велимир Станојевић рекао је да држава улаже значајна средства у јачање биљне производње доброг квалитета и са великим приносима.

„Србија је потписала Међународну конвенцију о заштити биља, а надлежност за ту област у министарству има Управа за заштиту биља”, рекао је Станојевић.

Додао је да је биљни свет угрожен и да заштиту треба обављати превенцијом јер је мање компликована од лечења.

Министарство пољопривреде, према његовим речима, подржава иновативне програме и нове технологије и помаже научним институцијама у стварању отпорних сорти биљака.

Према речима професора Пољопривредног факултета у Београду Алексе Обрадовића заштита здравља биља треба да буде задатак више научних дисциплина кроз програм интегралне заштите.

„Интегрална заштита треба да обезбеди заштиту без последица, односно превентивно деловање да се спречи болест биља, а тек на крају употребе средства за заштиту, али да употреба буде безбедна”, рекао је Обрадовић.

Истакао је да бактерија ксилела фастидиоза (xylella fastidiosa) која је регистрована у Северној и Јужној Америци 2013. године стигла у Европу (Италију, Шпанију и Француску). Овај изузетно опасан проузроковач болсети изазива сушење код бројних врста економски веома значајних биљака, међу којима су најбројније дрвенасте врсте као што су винова лоза, бресква, шљива, трешња, бадем, маслина, крушка, цитруси, хрраст, брест, платана…

„Не смемо ићи иза проблема, већ испред и сва сазнања морамо спуштати у праксу и континуирано едуковати пољопривреднике”, рекао је Обрадовић.

Представник Српског удружења младих пољопривредника Милан Булајић рекао је да климатске промене стварају многе проблеме пољопривредницима јер су зиме благе и штеточине не угину, већ се на почетку сезоне јављају у огромној популацији.

„Због климатских промена и лета су сушна па и то утиче на здравље биља”, рекао је Булајић и додао да је неопходно едуковање пољопривредника.

„У нашем удружењу је око 1.000 младих пољопривредника и ми преко вајбера размењујемо знање и искуства”, рекао је Булајић.