Минијатура на зрну грашка

Ужице – Има оних малих књига чије се димензије милиметрима мере, за такве се у литератури срећу различити називи: микроскопска издања, патуљци, кепеци, бебе, пигмеји, колибри, лилипути... Најчешћи мотив за издавање књига малог формата, осим што су практичне за употребу, је доказивање штампара, поготово кад је реч ултра-микро-мини издањима, толико малим да их је немогуће читати без помагала. Данас је технологија израде унапређена и будућност књиге малог формата је, макар у овом смислу, светла.

Ово је, говорећи у ужичкој Народној библиотеци на отварању изложбе минијатурних књига из фонда Народне библиотеке Србије „Минијатура на зрну грашка”, казао је њен аутор др Дејан Вукићевић. Изложено је 38 минијатурних експоната, Ужичани их овде могу видети до 20. марта, а ова је већ 32. оваква поставка по градовима Србије.

У том свету минијатурне литературе чак је и каталог за изложбу једва приметан мада, како се чуло, направљен по максималним димензијама за минијатурну књигу код нас (10 центиметара). Текстом из каталога Вукићевић је упознао присутне да неки проучаваоци првих штампаних књига не сматрају минијатурним оне које прелазе димензије 85 пута 120 милиметара.

– У збирци минијатурне књиге Народне библиотеке Србије тренутно се налази око 300 наслова. Добар део тог броја је од Кароља Андрушка, графичара и библиофила из Сенте, који је њима представио своје минијатурне углавном ручно отиснуте графике, безмало половину од 270 колико их је направио за живота – нагласио је аутор изложбе, па изнео и податке из давних почетака израде минијатурних књига:

– Прву такву књигу „Диурнале могантин” објавио је Петер Шефер 1468. у димензијама 94 пута 65 милиметара. Најмањом штампаном књигом сматра се „Азбука у сликама” Егона Пругмајера (димензија три пута два и по милиметара), објављена је 1971. у Лајпцигу у част међународне изложбе књиге као уметничког предмета. Постоји податак да је француска краљица Марија Антоанета подстицала производњу оваквих дела, јер је хтела књигу која се може ставити у рукавицу. Ипак, оваква издавачка и типографска пракса никада није узела већег маха, осим у Совјетском Савезу, остала је спорадична ствар специфичних кругова књигољубаца.

Ужичку поставку отворила је Гордана Гаврић, посебна саветница министра културе и информисања Републике Србије, говорећи о значају књиге и библиотека, као и о вредности овог подухвата.

– Аутор изложбе др Дејан Вукићевић, човек широког образовања и спектра интересовања, једнако приљежно и добро приступа свим изабраним областима: од библиотекарства, преко библиографија, изложби, па до прича и књига посвећених изабраним темама. Увек посвећено, утемељено, занимљиво и пре свега провокативно, оставља простор за запитаност и промишљања. Заљубљеник у књиге, држећи се Борхесове максиме „Рај сам увек замишљао као својеврсну библиотеку”, овог пута из шкриње занимљивих књига бира необичне и чудесне књижице, минијатурна издања која се ретко презентују јавности – навела је Гордана Гаврић, поменувши да се у азербејџанском граду Бакуу налази једини музеј посвећен минијатурним књигама који броји чак 5.600 примерака.