Најс: Одбрана Карлиног наслеђа

После објављивања књиге "Мир и казна" ауторке Флоренс Артман, бившег портпарола хашке тужитељке Карле дел Понте, реаговао је тужилац Џефри Најс, демантујући у хрватском "Јутарњем листу" оптужбе изнете на његов рачун. Артманова у књизи тврди да је Најс октобра 2002. године у неколико наврата тражио да Тужилаштво одустане од оптужбе да је Милошевић одговоран за геноцид у Сребреници и опсаду Сарајева. У реаговању на њену књигу, Најс, пак, тврди да није опструирао већ да је заслужан за прикупљање додатних доказа против Слободана Милошевића и наводи:

"По примању дужности у децембру 2001. био сам суочен с неслагањем са статусом Сарајева и Сребренице у оптужници адвоката, истражитеља и аналитичара који су припремали део суђења за БиХ. Један од разлога за такво стање узнемирености био је тај што је госпођа Дел Понте инсистирала да се Милошевић оптужи и за злочине у Сребреници и Сарајеву противно саветима адвоката који су сматрали да, у тренутку када је оптужница састављена, не располажу с довољно доказа. Међутим, оптужницу је већ потврдио и судија. Донео сам одлуку да почнемо детаљну анализу постојећих доказа за Сарајево и Сребреницу и потом одлучимо како даље."

Наводећи детаље прикупљања доказног материјала, па и важне колекције докумената добијене од власти у Београду преко правила 54бис како су добијени документи Врховног савета одбране, Џефри Најс у "Јутарњем листу" наглашава да ти важни документи никада нису постали јавни у целини "зато што је Дел Понтеова, пре него што је ико из мог тима могао да прегледа њихов садржај, пристала да се не супротстави заштитним мерама великог дела те документације који је Београд намеравао да тражи и на крају добио од суда".

За тај њен став није постојала правна основа или практичан разлог, тврди Најс и додаје:

"Ни у једној фази овог процеса Флоренс Артман није суделовала, али је то не спречава да изражава врло јаке ставове о мени и овој теми. Она није ни истражитељ ни правник, те њена стручност произлази из њеног новинарског рада и рада гласноговорнице Дел Понтеове. И не само то – по природи посла њој није било допуштено да учествује у овим процесима те није имала радни приступ документацији о тим истражитељским процесима. Нема никакве сумње да је Артманова имала приступ приватном архиву Дел Понтеове, али и да је поменутим догађајима давала интерпретацију која иде искључиво у корист Дел Понтеове. Не бих о томе ко и како јој је дао приступ тим архивама. То треба да истражи администрација УН-а".

Демантујући своју повезаност са британским Форин офисом, што Артманова сугерише у књизи, Најс пита како то да су најважнији докази против Милошевића, којих 2000. уопште није било, приспели баш између 2002. и 2005. године, односно у време када је он преузео случај.

"Године 2005. почео сам 54бис процедуру да бих од надлежних ауторитета тог ентитета добио доказе или у сваком случају да се представници тог ентитета изјасне на суду о томе поседују ли или не тај материјал. Недељу дана пре заказане судске седнице, Дел Понтеова је имала контакте с представницима једне треће стране, који су јој рекли да повуче тај 54бис захтев Тужилаштва, што је она и учинила. Никад за то нисам добио никакво објашњење", пише Џефри Најс, истакавши да га је "осетљивост Дел Понтеове на политичке притиске стављала у етичке проблеме", као и да "све теме идентификоване у књизи у ствари идентификују слабе тачке владавине госпође Дел Понте којих је она очигледно и те како свесна".

Тврдећи да Артманова напада цео свет да би одбранила наслеђе своје шефовице, Џефри Најс закључује да је она тиме заправо "отворила поклопац Пандорине кутије саме госпође Дел Понте, јер примери о њеном непрофесионалном понашању и непотребној политизацији Тужилаштва тек треба да угледају светлост дана у потпуности".
С. Р.

--------------------------------------------------------------------------

Приведен брат Радована Караџића

Подгорица – Рацо Караџић, брат Радована Караџића, приведен је јуче на информативан разговор у Центар безбедности Подгорица, пошто су полицајци претходно претресли његову породичну кућу у подгоричком насељу Стари Аеродром. Они су Рацу Караџића, како нам је он сам у разговору потврдио, више од пет сати испитивали о детаљима који би им били корисни у потрази за његовим братом Радованом.         

– Полицији сам рекао оно што сам мислио да им треба рећи – казао нам је Рацо Караџић. – Ја сам само један у низу које хапсе – од најближе родбине до пријатеља целе наше породице. Током претреса куће полиција је запленила породичне фотографије, лична документа, компјутер и неколико компјутерских дискета.
Ђ. Б.