Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индијана Џонс и кристална лобања

Индијана Џонс и кристална лобања
Једна од многих

АРХЕОЛОГИЈА
Индијана Џонс се вратио крајем маја у дуго очекиваном филму „Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање”; он није само светски пустолов, већ и археолог.

У већини филмских скаски редитељ Џорџ Лукас је уткао неки тајанствени, давно изгубљени рукотворина (артефакт). Заветни ковчег у „Индијана Џонс и отимачи изгубљеног ковчега”; Свети грал у „Индијана Џонс и последњи крсташки рат”. Сада се главни јунак бори против опасних Руса, трагачима за кристалним лобањама које управљају људским умом. Заветни ковчег и Свети грал су, можда, мит, кристалне лобање су сасвим стварне.

Џорџ Лукас је изјавио да га кристалне лобање занимају већ много година.

У свету их има много изрезаних у кварцу, различите величине и облика, мада нису све обавијене велом загонетке и романтике. Опстала је шачица највећих, у природној величини, које уливају страхопоштовање покољењима. Сматра се да су старе на стотине година, а да потичу од Маја или Астека.

Осим што су умешно изрезане у кристалу, многи верују да се одликују нарочитим моћима; на пример, унапређују видовњачке способности, исцељују болесне или, чак, пресуђују у вези с нечијом смрти.

Лажно место и време

Џо Никел у својој књизи „Пустоловине у паранормална истраживања” описује једну од најпознатијих, тзв. Злокобну лобању. Претпостављало се да је пронађена у заборављеној мајанској развалини двадесетих година прошлог столећа.

Шириле су се гласине да она, упечатљив комад кварца од малтенепет и по килограма, има моћ да убије: када би свештеник Маја изводећи тајанствени ритуал усредсредио пажњу на моћну реликвију, лобања би, на његову заповест, могла свакога да убије. Иако драматична, прича је измишљена, као и сваки сценарио за филм о Индијани Џонсу. Џо Никел је открио да је налазач лагао и у вези с местом и у вези с временом набављања лобање, купивши је, заправо, од сакупљача много година касније. Није било, наравно, доказа ни да се лобања одликује ма каквом нарочитом моћи.

Нова истрживања указују да две познате кристалне лобање, у Британском музеју у Лондону и у Институту Смитсонијен у Вашингтону, не потичу из древног Мексика. Научници сада сматрају да је британска лобања направљена у Европи у 19. веку, а да је америчка још млађа.

Британски музеј је своју у природној величини, изрезану у једном једином комаду кристала, купио од „Тифанија” у Њујорку 1897. Порекло јој је било непознато, а веровало да потиче из древног Мексика. Људске лобање ношене као украс и излагане на постољима биле су одлика астечке уметности. Ова је привукла велику пажњу јавности и нагађања да има исцелитељску моћ.

Сумње у веродостојност јавиле су се, међутим, већ тридесетих година.

НиједнаизМексика

Недавно је међународни научни тим употребио најновије поступке да испита лобању из Британског музеја и већу лобању од белог кварца поклоњену Институту Смитсонијен 1992. Провера електронским микроскопом и кристалографијом помоћу икс-зрака за откривање трагова употребе оруђа показала је да су изрезане коришћењем окрећућег точка, за који древни Мексиканци нису знали. А рашчлањивање кварца из лобање Британског музеја обелодањује да је он ископан у каменолому у Бразилу или на Мадагаскару, што је далеко од трговачких веза древних Мексиканаца.

Тим стручњака са Универзитета у Кардифу, из Британског музеја, Института Смитсонијен и са Универзитета у Кингстону закључио је да ниједна од двеју лобања није настала у претколумбовском Мексику. Сматра се да је британска израђена у Европи у 19. веку, а америчка непосредно пре него што је купљена у Мексико Ситију 1960.

Сада је јасно зашто власници кристалних лобања често одбијају да их дају на научно проучавање. Боље је очувати тајанствену (ако не и магичну) ауру која окружује ове лобање него добити коначан (али негативан) одговор.

Професор Иан Фристоун са Одсека за историју и археологију Универзитета у Кардифу каже: „Увек се јави разочарење када се испостави да нека занимљива рукотворина попут кристалне лобање није изворна. Важно је, ипак, бити тачан у одређивању тога шта је право, а шта лажно, ако желимо да на прави начин разумемо своју прошлост. Можда ће Индијана Џонс имати више среће у потрази за правом кристалном лобањом!”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.