Само повреда закона укида пресуду

Милорад Улемек Легија могао би и по трећи пут да покуша да обори пресуду којом је због убиства Ивана Стамболића осуђен на 40 година затвора али то би могао да учини само у такозваном ванредном правном поступку. Како нам је објашњено у Републичком тужилаштву, он би могао да поднесе молбу том тужилаштву да се преиспита законитост раније донетих пресуда.

Тада би Улемеков адвокат, према закону, могао да поднесе молбу републичком тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости. У том случају, републички тужилац треба да преузме списе предмета и процени да ли је у ранијим поступцима учињена битна повреда кривичног поступка. У овој правној процедури не може се побијати раније утврђено чињенично стање, већ само евентуалне повреде закона.

Уколико републички тужилац уочи повреде закона, он подноси Врховном суду Србије захтев за заштиту законитости, са предлогом да се раније донете пресуде укину. Врховни суд тада одлучује да ли ће захтев републичког тужиоца прихватити или ће га одбацити. Ако захтев за заштиту законитости буде прихваћен, Врховни суд укида све претходне пресуде и случај враћа на почетак.

Битне повреде кривичног поступка регулисане су детаљно чланом 368. Законика о кривичном поступку. Према тој одредби, закон је повређен ако је главни претрес одржан без лица чије је присуство по закону обавезно, или ако је некој од странака ускраћено право да претрес прати на свом матерњем језику. Затим, повреда закона је учињена и ако је суд био непрописно састављен или ако је у изрицању пресуде учествовао судија који није био на главном претресу.

Ова одредба односи се и на ситуацију ако је на суђењу, противно закону, била искључена јавност, ако је пресуду донео ненадлежни суд, ако суд својом пресудом није решио предмет оптужбе или ако је оптужба прекорачена. Законитост би се могла оспоравати и у случају да се пресуда заснива на доказу на коме се, по одредбама ЗКП-а, не може заснивати, ако је изрека пресуде неразумљива или противречна самој себи, као и у случају да је оптуженима повређено право на одбрану.

Захтев за заштиту законитости уложио је својевремено савезни тужилац у случају Андрије Драшковића, у време када је постојала савезна држава. На предлог одбране, савезни тужилац је прихватио да је у случају Драшковића, коме се судило због убиства Звонка Плећића, битно повређен закон. Разлог је био конкретно тај што у првостепеном поступку није прихваћен предлог одбране да се обави психолошко-психијатријско вештачење, од чега је зависила квалификација кривичног дела. Тај предлог није прихватио ни Врховни суд.

Тадашњи Савезни суд уважио је захтев савезног тужиоца и укинуо све пресуде којима је Андрија Драшковић осуђиван на вишегодишње затворске казне. У трећем поступку, обављено је вештачење, а Драшковић је ослобођен оптужби јер је утврђено да је пуцао у нужној одбрани.

--------------------------------------------------------------------------

Луковић је Улемек

У медијима се последњих дана појављују недоумице око тога да ли се Легија презива Улемек или Луковић. Никакве дилеме заправо нема – он се презива Улемек, а не Луковић. Мистерију око свог презимена разрешио је сам Легија, још у мају 2004. године, када се први пут после предаје појавио пред судским већем. Тадашњи судија Марко Кљајевић питао га је за тачно име и презиме, јер је у оптужници означен као Милорад Улемек Луковић. Улемек је објаснио да је презиме Луковић преузео од своје бивше супруге. После развода са супругом Улемек је то презиме брисао из својих докумената. На суду је рекао да се од 2002. године презива само Улемек и под тим презименом је и осуђен.