Samo povreda zakona ukida presudu

Milorad Ulemek Legija mogao bi i po treći put da pokuša da obori presudu kojom je zbog ubistva Ivana Stambolića osuđen na 40 godina zatvora ali to bi mogao da učini samo u takozvanom vanrednom pravnom postupku. Kako nam je objašnjeno u Republičkom tužilaštvu, on bi mogao da podnese molbu tom tužilaštvu da se preispita zakonitost ranije donetih presuda.

Tada bi Ulemekov advokat, prema zakonu, mogao da podnese molbu republičkom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U tom slučaju, republički tužilac treba da preuzme spise predmeta i proceni da li je u ranijim postupcima učinjena bitna povreda krivičnog postupka. U ovoj pravnoj proceduri ne može se pobijati ranije utvrđeno činjenično stanje, već samo eventualne povrede zakona.

Ukoliko republički tužilac uoči povrede zakona, on podnosi Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da se ranije donete presude ukinu. Vrhovni sud tada odlučuje da li će zahtev republičkog tužioca prihvatiti ili će ga odbaciti. Ako zahtev za zaštitu zakonitosti bude prihvaćen, Vrhovni sud ukida sve prethodne presude i slučaj vraća na početak.

Bitne povrede krivičnog postupka regulisane su detaljno članom 368. Zakonika o krivičnom postupku. Prema toj odredbi, zakon je povređen ako je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo po zakonu obavezno, ili ako je nekoj od stranaka uskraćeno pravo da pretres prati na svom maternjem jeziku. Zatim, povreda zakona je učinjena i ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija koji nije bio na glavnom pretresu.

Ova odredba odnosi se i na situaciju ako je na suđenju, protivno zakonu, bila isključena javnost, ako je presudu doneo nenadležni sud, ako sud svojom presudom nije rešio predmet optužbe ili ako je optužba prekoračena. Zakonitost bi se mogla osporavati i u slučaju da se presuda zasniva na dokazu na kome se, po odredbama ZKP-a, ne može zasnivati, ako je izreka presude nerazumljiva ili protivrečna samoj sebi, kao i u slučaju da je optuženima povređeno pravo na odbranu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti uložio je svojevremeno savezni tužilac u slučaju Andrije Draškovića, u vreme kada je postojala savezna država. Na predlog odbrane, savezni tužilac je prihvatio da je u slučaju Draškovića, kome se sudilo zbog ubistva Zvonka Plećića, bitno povređen zakon. Razlog je bio konkretno taj što u prvostepenom postupku nije prihvaćen predlog odbrane da se obavi psihološko-psihijatrijsko veštačenje, od čega je zavisila kvalifikacija krivičnog dela. Taj predlog nije prihvatio ni Vrhovni sud.

Tadašnji Savezni sud uvažio je zahtev saveznog tužioca i ukinuo sve presude kojima je Andrija Drašković osuđivan na višegodišnje zatvorske kazne. U trećem postupku, obavljeno je veštačenje, a Drašković je oslobođen optužbi jer je utvrđeno da je pucao u nužnoj odbrani.

--------------------------------------------------------------------------

Luković je Ulemek

U medijima se poslednjih dana pojavljuju nedoumice oko toga da li se Legija preziva Ulemek ili Luković. Nikakve dileme zapravo nema – on se preziva Ulemek, a ne Luković. Misteriju oko svog prezimena razrešio je sam Legija, još u maju 2004. godine, kada se prvi put posle predaje pojavio pred sudskim većem. Tadašnji sudija Marko Kljajević pitao ga je za tačno ime i prezime, jer je u optužnici označen kao Milorad Ulemek Luković. Ulemek je objasnio da je prezime Luković preuzeo od svoje bivše supruge. Posle razvoda sa suprugom Ulemek je to prezime brisao iz svojih dokumenata. Na sudu je rekao da se od 2002. godine preziva samo Ulemek i pod tim prezimenom je i osuđen.