Трка за вакцину

Са тежином од скоро 110 килограма на висину од метар и осамдесет Зак Вурц (36) не сматра себе идеалним кандидатом за здравствени експеримент, али је ипак одабран у групу од 45 добровољаца за прво тестирање вакцине против новог вируса корона. Он је у понедељак био један од четворо којима је на институту за истраживања у Сијетлу убризгана прва доза. Друго четворо је било на програму јуче, а потом следи пауза да би се проценили ефекти на почетну групу.

Јуче је и Пекинг дао дозволу за прва клиничка испитивања вакцине против ковида 19 на Кинеској војномедицинскoј академији, док ЕУ обећава помоћ немачкој биотехнолошкој компанији. То говори да се захуктава трка ко ће први произвести вакцину против вируса који хара планетом, иако ће вероватно бити спремна тек кад пандемија утихне.

Волонтери у Сијетлу рекли су америчким медијима да су желели да учине нешто корисно за човечанство, мада неки не крију да је мотив и новчана накнада од 1.100 долара. Кажу да за здравље не брину јер не постоји шанса да се од саме вакцине заразе. За разлику од већине цепива, у овом нема делова умртвљеног или ослабљеног вируса, који под микроскопом изгледа као да има круну (одатле корона).

Вакцина кодног имена мРНА-1273 производ је компаније „Модерна” из Масачусетса, а испитивање финансира амерички Национални институт за здравље (НХИ). Заснована је на пионирској технологији, какве нема ни у једној вакцини на тржишту. Научници су копирали секвенцу РНК из круне вируса и убацили је у липидну наночестицу. Замисао је да људско тело произведе безопасне протеинске шиљке, а да имуни систем, када опази страни протеин, направи антитела која ће реаговати када се особа буде срела с правим вирусом.

Три групе од по 15 добровољаца старости од 18 до 55 година добиће различите дозе да би се видело која је најефикаснија. Будно ће се пратити њихово здравствено стање, а анализе крви показаће да ли је вакцина пробудила одбрамбени систем. Циљ првих проба је да се утврди да ли су безбедне, а тек ће касније студије испитивати ефикасност. Прва вакцинисана група добиће следећу дозу за 28 дана. У другој фази мерења ефикасности учествоваће још више људи и конкурс за кандидате је и даље отворен.

Научници се хвале да се до првих тестова дошло рекордном брзином, само 65 дана откако су кинески научници јавно објавили генетску секвенцу вируса. То је, пак, било могуће зато што су користили знање о вирусима с круном који су узрочници ранијих епидемија САРС и МЕРС и заправо су се вратили раду на вакцинама који су одложили када су епидемије 2003. и 2012. утихнуле, јер није било новца за клиничка испитивања.

Док пандемија руши многе секторе економије, фармацеутска индустрија расте. Акције компаније „Модерна” у фебруару су скочиле после вести да је на путу да направи вакцину, а у понедељак, када је тестирање почело, скочиле су за више од 24 одсто – на 26,49 долара. Ово је тек једна од тридесетак компанија које тренутно раде на вакцини, док су четири пријавиле да је већ тестирају на животињама.

Ових дана у средишту пажње је немачка компанија „Кјурвак”, након медијских извештаја да се Американци боре да је преузму за милијарду долара. Агенције преносе да се Европска комисија досетила да подржи водеће истраживаче и да је понудила „Кјурваку” 80 милиона евра за убрзање развоја и производње вакцине. Подршка би била у облику гаранције за зајам ЕИБ. ЕК процењује да ће немачка компанија клиничко тестирање вакцине, такође засноване на генетској секвенци, почети до јуна 2020. Пре два дана друга немачка компанија – „Бионтек”, која сарађује са америчким „Фајзером”, склопила је партнерство с фирмом „Фосун” из Шангаја и намерава да почне испитивања вакцине у Европи, САД и Кини, објавио је Ројтерс.

Нажалост, ни највећи оптимисти међу имунолозима не очекују да ће вакцина бити спремна за употребу за мање од годину и по. Објашњавају да ће процес одобравања бити дуг и због тога што до сада нигде није одобрена вакцина направљена од генетског материјала. Ипак, кажу да не треба убрзавати ствари, јер се дешава да у процесу испитивања неке вакцине погоршају симптоме болести. То је примећено код животиња када је испитивана вакцина против САРС-а.

Други могући проблем је да неће бити довољних количина. Развој вакцина је веома ризичан у економском смислу, јер мало производа дође до тржишта. Непрофитна група Цепи из Осла (Центар за иновације у припремама за епидемије, чији је један од финансијера фондација Била Гејтса), недавно је тражила две милијарде долара да би их паралелно са улагањима у проналазак вакцине против ковида 19 уложила и у повећање производних капацитета. Даље препреке могле би да буду економске и политичке природе. У случају пандемије земље су једна другој конкуренција у набавци медикамената. Зараза обично највише погађа државе с најлошијим здравством, а оне имају и најмање новца да купе вакцине. „Гардијан” подсећа да су у време пандемије свињског грипа 2009. вакцине прво разграбиле богате земље, остављајући сиромашне на цедилу. Може се замислити и сценарио да Индија, као највећи произвођач вакцина за земље у развоју, одлучи да пре извоза најпре произведе довољно за потребе 1,3 милијарде својих становника.

У Шпанији умрло 500, у Ирану скоро хиљаду људи

Број преминулих од последица вируса корона у Шпанији порастао је јуче на скоро 500, за 200 више у односу на претходни дан. Са 2.000 новооболелих за 24 часа, заражених је укупно 11.178. Највише их је у Мадриду, скоро 5.000, пренео је Би-Би-Си.

Црни биланс бележи и Иран, где је број жртава порастао на скоро хиљаду. Из затвора је привремено ослобођено 85.000 затвореника.

Према подацима СЗО, 185.000 особа у свету је заражено вирусом ковид 19 (од њих се опоравило 80.000), а 7.330 је преминуло од последица.