Trka za vakcinu

Sa težinom od skoro 110 kilograma na visinu od metar i osamdeset Zak Vurc (36) ne smatra sebe idealnim kandidatom za zdravstveni eksperiment, ali je ipak odabran u grupu od 45 dobrovoljaca za prvo testiranje vakcine protiv novog virusa korona. On je u ponedeljak bio jedan od četvoro kojima je na institutu za istraživanja u Sijetlu ubrizgana prva doza. Drugo četvoro je bilo na programu juče, a potom sledi pauza da bi se procenili efekti na početnu grupu.

Juče je i Peking dao dozvolu za prva klinička ispitivanja vakcine protiv kovida 19 na Kineskoj vojnomedicinskoj akademiji, dok EU obećava pomoć nemačkoj biotehnološkoj kompaniji. To govori da se zahuktava trka ko će prvi proizvesti vakcinu protiv virusa koji hara planetom, iako će verovatno biti spremna tek kad pandemija utihne.

Volonteri u Sijetlu rekli su američkim medijima da su želeli da učine nešto korisno za čovečanstvo, mada neki ne kriju da je motiv i novčana naknada od 1.100 dolara. Kažu da za zdravlje ne brinu jer ne postoji šansa da se od same vakcine zaraze. Za razliku od većine cepiva, u ovom nema delova umrtvljenog ili oslabljenog virusa, koji pod mikroskopom izgleda kao da ima krunu (odatle korona).

Vakcina kodnog imena mRNA-1273 proizvod je kompanije „Moderna” iz Masačusetsa, a ispitivanje finansira američki Nacionalni institut za zdravlje (NHI). Zasnovana je na pionirskoj tehnologiji, kakve nema ni u jednoj vakcini na tržištu. Naučnici su kopirali sekvencu RNK iz krune virusa i ubacili je u lipidnu nanočesticu. Zamisao je da ljudsko telo proizvede bezopasne proteinske šiljke, a da imuni sistem, kada opazi strani protein, napravi antitela koja će reagovati kada se osoba bude srela s pravim virusom.

Tri grupe od po 15 dobrovoljaca starosti od 18 do 55 godina dobiće različite doze da bi se videlo koja je najefikasnija. Budno će se pratiti njihovo zdravstveno stanje, a analize krvi pokazaće da li je vakcina probudila odbrambeni sistem. Cilj prvih proba je da se utvrdi da li su bezbedne, a tek će kasnije studije ispitivati efikasnost. Prva vakcinisana grupa dobiće sledeću dozu za 28 dana. U drugoj fazi merenja efikasnosti učestvovaće još više ljudi i konkurs za kandidate je i dalje otvoren.

Naučnici se hvale da se do prvih testova došlo rekordnom brzinom, samo 65 dana otkako su kineski naučnici javno objavili genetsku sekvencu virusa. To je, pak, bilo moguće zato što su koristili znanje o virusima s krunom koji su uzročnici ranijih epidemija SARS i MERS i zapravo su se vratili radu na vakcinama koji su odložili kada su epidemije 2003. i 2012. utihnule, jer nije bilo novca za klinička ispitivanja.

Dok pandemija ruši mnoge sektore ekonomije, farmaceutska industrija raste. Akcije kompanije „Moderna” u februaru su skočile posle vesti da je na putu da napravi vakcinu, a u ponedeljak, kada je testiranje počelo, skočile su za više od 24 odsto – na 26,49 dolara. Ovo je tek jedna od tridesetak kompanija koje trenutno rade na vakcini, dok su četiri prijavile da je već testiraju na životinjama.

Ovih dana u središtu pažnje je nemačka kompanija „Kjurvak”, nakon medijskih izveštaja da se Amerikanci bore da je preuzmu za milijardu dolara. Agencije prenose da se Evropska komisija dosetila da podrži vodeće istraživače i da je ponudila „Kjurvaku” 80 miliona evra za ubrzanje razvoja i proizvodnje vakcine. Podrška bi bila u obliku garancije za zajam EIB. EK procenjuje da će nemačka kompanija kliničko testiranje vakcine, takođe zasnovane na genetskoj sekvenci, početi do juna 2020. Pre dva dana druga nemačka kompanija – „Biontek”, koja sarađuje sa američkim „Fajzerom”, sklopila je partnerstvo s firmom „Fosun” iz Šangaja i namerava da počne ispitivanja vakcine u Evropi, SAD i Kini, objavio je Rojters.

Nažalost, ni najveći optimisti među imunolozima ne očekuju da će vakcina biti spremna za upotrebu za manje od godinu i po. Objašnjavaju da će proces odobravanja biti dug i zbog toga što do sada nigde nije odobrena vakcina napravljena od genetskog materijala. Ipak, kažu da ne treba ubrzavati stvari, jer se dešava da u procesu ispitivanja neke vakcine pogoršaju simptome bolesti. To je primećeno kod životinja kada je ispitivana vakcina protiv SARS-a.

Drugi mogući problem je da neće biti dovoljnih količina. Razvoj vakcina je veoma rizičan u ekonomskom smislu, jer malo proizvoda dođe do tržišta. Neprofitna grupa Cepi iz Osla (Centar za inovacije u pripremama za epidemije, čiji je jedan od finansijera fondacija Bila Gejtsa), nedavno je tražila dve milijarde dolara da bi ih paralelno sa ulaganjima u pronalazak vakcine protiv kovida 19 uložila i u povećanje proizvodnih kapaciteta. Dalje prepreke mogle bi da budu ekonomske i političke prirode. U slučaju pandemije zemlje su jedna drugoj konkurencija u nabavci medikamenata. Zaraza obično najviše pogađa države s najlošijim zdravstvom, a one imaju i najmanje novca da kupe vakcine. „Gardijan” podseća da su u vreme pandemije svinjskog gripa 2009. vakcine prvo razgrabile bogate zemlje, ostavljajući siromašne na cedilu. Može se zamisliti i scenario da Indija, kao najveći proizvođač vakcina za zemlje u razvoju, odluči da pre izvoza najpre proizvede dovoljno za potrebe 1,3 milijarde svojih stanovnika.

U Španiji umrlo 500, u Iranu skoro hiljadu ljudi

Broj preminulih od posledica virusa korona u Španiji porastao je juče na skoro 500, za 200 više u odnosu na prethodni dan. Sa 2.000 novoobolelih za 24 časa, zaraženih je ukupno 11.178. Najviše ih je u Madridu, skoro 5.000, preneo je Bi-Bi-Si.

Crni bilans beleži i Iran, gde je broj žrtava porastao na skoro hiljadu. Iz zatvora je privremeno oslobođeno 85.000 zatvorenika.

Prema podacima SZO, 185.000 osoba u svetu je zaraženo virusom kovid 19 (od njih se oporavilo 80.000), a 7.330 je preminulo od posledica.