ИЗВОР ИЛИ ИЗВОРИНКА

Збрка међу подацима који би требало да покажу како је Душан Михајловић, бивши министар српске полиције, уцењивао не само Станка Суботића већ и многе друге који су у акцији „Мрeжа” сумњичени за шверц цигарета

Минуле недеље писао сам о појави „црног пи-ара”. То су, да подсетим, агенције које по поруџбини омогућавају да се неко у гласилима облати. Да би се схватило од кога је такав „црни” текст потекао, између осталог, објаснили су стручњаци у „Газети”, може се наслутити по томе коме иде у прилог.

Такав један текст, са наднасловом „Кога је све уцењивао Душан Михајловић, бивши шеф полиције”, насловом: „Рекеташ” и поднасловом: „Станко Суботић није хтео да плати тражених 35 милиона евра. Да ли је зато означен као главни шверцер цигарета?”, прочитао сам у викенд броју „Правде”.

Новинар који се потписао иницијалима сва сазнања црпео је од неименованог „извора из српског МУП-а”.

Па тако тај „извор”, наводно каже:

„Постоје оперативна сазнања да је Михајловић крајем 2003. и почетком 2004. године имао неколико сусрета са Станком Суботићем. Приликом једног састанка у Цириху, тражио је 15 милиона, а у Паризу још 20 милиона евра. (...) Суботић није пристао да плати, па је после означен као шеф дуванске мафије, а познато је да је последњу верзију извештаја акције ’Мрежа’ срочио управо Душан Михаиловић”.

Наведени извор тражи да полиција испита да ли је њихов бивши шеф уцењивао и остале помињане као организаторе шверца дувана. Као и зашто су појединци, који су првобитно били на списку осумњичених у акцији „Мрежа” са њега „волшебно ишчезли”.

То су, прецизира исти извор: „Треф рентакар” Бојане Бајрушевић, МПС Душана Забуновића, „Окрим” Мирка Вучуровића, „Делта М” Мирослава Мишковића, „Интерспид” Петра Комљеновића, „Мега табак” Младена Грујића и „Фитнес” Милована Вујисића.

Они су, пише даље, остали заштићени и после одласка Михајловића са функције, јер се „... можда нагодио са неким из власти која је наследила ДОС”.

„Извор” поставља питање „зашто против бившег министра није покренут поступак због злоупотребе службеног положаја” и додаје да „у целој афери има много спорних детаља...”.

Спорних детаља, има и у овом тексту.

Обратите пажњу (на почетку ове колумне) на наведене градове (где се наводно Михајловић сусрео са Суботићем), суме које је Михајловић тражио, као и време када се то збивало. Затим то упоредите са подацима који следе.

До првог сусрета са Суботићем, пише „Правда”, дошло је у октобру 2003, када му је Михајловић рекао да против њега у „Мрежи” нема никаквих доказа. Али, наводно, имао је још нешто да му каже, но, „због посебне осетљивости” то не би желео да открива у Србији па су се нашли у Цириху, „крајем 2003”. (То је, дакле, могло бити или у новембру или у децембру.) Извор (или Изворинка?) затим наводи да је Михајловић одсео у хотелу „Долдер”, „наравно, о Суботићевом трошку”, као и да је дотични био шокиран када је видео потпуно измењен извештај „Мреже” у којем је словио за главног шверцера цигаретама. Да би га „брисао” са списка, Михајловић је, пише, тражио 15 милиона евра.

Онда су се почетком 2004. године срели у Паризу где је Михајловић тражио „од 15 до 20 милиона евра”.

Тај „почетак 2004. године” помиње се још једном. „Према крајње поузданим сазнањима” ова двојица су се видела у јануару те године у Сокограду на манастирској слави где је Михајловић тражио „само 200.000 евра у кешу”. А следећег месеца тадашњи шеф полиције је на састанак у Марбељи дошао са Слободаном Радуловићем и Суботићу дао бројеве рачуна на које ће уплатити новац.

Општа збрка. У истом временском периоду Михајловић најпре тражи од 15 до 20 милиона евра, па 200.000 у готовини, да би потом дао рачун за уплату?!

Онај ко је састављао текст у „Правди” није баш водио рачуна о уверљивости. Као да је рачунао на површност читалаца. Или га је само мрзело да се удубљује и води рачуна о логичком следу.

И – коме овај напис иде у прилог?

Последњих недеља у многим гласилима објављивани су плаћени огласи (па и на првим странама) у одбрану Станка Суботића коју је потписивао његов адвокатски тим.

Напис у „Правди” не сматра се огласом, мада, на први поглед, личи на след из истог центра. Само личи. Јер, да јесте отуда верујем да не би био овако траљав. Па ко је онда? Једино преостаје могућност да га је смандрљала нека агенција „црног пи-ара”.