IZVOR ILI IZVORINKA

Zbrka među podacima koji bi trebalo da pokažu kako je Dušan Mihajlović, bivši ministar srpske policije, ucenjivao ne samo Stanka Subotića već i mnoge druge koji su u akciji „Mreža” sumnjičeni za šverc cigareta

Minule nedelje pisao sam o pojavi „crnog pi-ara”. To su, da podsetim, agencije koje po porudžbini omogućavaju da se neko u glasilima oblati. Da bi se shvatilo od koga je takav „crni” tekst potekao, između ostalog, objasnili su stručnjaci u „Gazeti”, može se naslutiti po tome kome ide u prilog.

Takav jedan tekst, sa nadnaslovom „Koga je sve ucenjivao Dušan Mihajlović, bivši šef policije”, naslovom: „Reketaš” i podnaslovom: „Stanko Subotić nije hteo da plati traženih 35 miliona evra. Da li je zato označen kao glavni švercer cigareta?”, pročitao sam u vikend broju „Pravde”.

Novinar koji se potpisao inicijalima sva saznanja crpeo je od neimenovanog „izvora iz srpskog MUP-a”.

Pa tako taj „izvor”, navodno kaže:

„Postoje operativna saznanja da je Mihajlović krajem 2003. i početkom 2004. godine imao nekoliko susreta sa Stankom Subotićem. Prilikom jednog sastanka u Cirihu, tražio je 15 miliona, a u Parizu još 20 miliona evra. (...) Subotić nije pristao da plati, pa je posle označen kao šef duvanske mafije, a poznato je da je poslednju verziju izveštaja akcije ’Mreža’ sročio upravo Dušan Mihailović”.

Navedeni izvor traži da policija ispita da li je njihov bivši šef ucenjivao i ostale pominjane kao organizatore šverca duvana. Kao i zašto su pojedinci, koji su prvobitno bili na spisku osumnjičenih u akciji „Mreža” sa njega „volšebno iščezli”.

To su, precizira isti izvor: „Tref rentakar” Bojane Bajrušević, MPS Dušana Zabunovića, „Okrim” Mirka Vučurovića, „Delta M” Miroslava Miškovića, „Interspid” Petra Komljenovića, „Mega tabak” Mladena Grujića i „Fitnes” Milovana Vujisića.

Oni su, piše dalje, ostali zaštićeni i posle odlaska Mihajlovića sa funkcije, jer se „... možda nagodio sa nekim iz vlasti koja je nasledila DOS”.

„Izvor” postavlja pitanje „zašto protiv bivšeg ministra nije pokrenut postupak zbog zloupotrebe službenog položaja” i dodaje da „u celoj aferi ima mnogo spornih detalja...”.

Spornih detalja, ima i u ovom tekstu.

Obratite pažnju (na početku ove kolumne) na navedene gradove (gde se navodno Mihajlović susreo sa Subotićem), sume koje je Mihajlović tražio, kao i vreme kada se to zbivalo. Zatim to uporedite sa podacima koji slede.

Do prvog susreta sa Subotićem, piše „Pravda”, došlo je u oktobru 2003, kada mu je Mihajlović rekao da protiv njega u „Mreži” nema nikakvih dokaza. Ali, navodno, imao je još nešto da mu kaže, no, „zbog posebne osetljivosti” to ne bi želeo da otkriva u Srbiji pa su se našli u Cirihu, „krajem 2003”. (To je, dakle, moglo biti ili u novembru ili u decembru.) Izvor (ili Izvorinka?) zatim navodi da je Mihajlović odseo u hotelu „Dolder”, „naravno, o Subotićevom trošku”, kao i da je dotični bio šokiran kada je video potpuno izmenjen izveštaj „Mreže” u kojem je slovio za glavnog švercera cigaretama. Da bi ga „brisao” sa spiska, Mihajlović je, piše, tražio 15 miliona evra.

Onda su se početkom 2004. godine sreli u Parizu gde je Mihajlović tražio „od 15 do 20 miliona evra”.

Taj „početak 2004. godine” pominje se još jednom. „Prema krajnje pouzdanim saznanjima” ova dvojica su se videla u januaru te godine u Sokogradu na manastirskoj slavi gde je Mihajlović tražio „samo 200.000 evra u kešu”. A sledećeg meseca tadašnji šef policije je na sastanak u Marbelji došao sa Slobodanom Radulovićem i Subotiću dao brojeve računa na koje će uplatiti novac.

Opšta zbrka. U istom vremenskom periodu Mihajlović najpre traži od 15 do 20 miliona evra, pa 200.000 u gotovini, da bi potom dao račun za uplatu?!

Onaj ko je sastavljao tekst u „Pravdi” nije baš vodio računa o uverljivosti. Kao da je računao na površnost čitalaca. Ili ga je samo mrzelo da se udubljuje i vodi računa o logičkom sledu.

I – kome ovaj napis ide u prilog?

Poslednjih nedelja u mnogim glasilima objavljivani su plaćeni oglasi (pa i na prvim stranama) u odbranu Stanka Subotića koju je potpisivao njegov advokatski tim.

Napis u „Pravdi” ne smatra se oglasom, mada, na prvi pogled, liči na sled iz istog centra. Samo liči. Jer, da jeste otuda verujem da ne bi bio ovako traljav. Pa ko je onda? Jedino preostaje mogućnost da ga je smandrljala neka agencija „crnog pi-ara”.